Lideri pacifičkih ostrva kritikuju bogate zemlje zbog toga što ne čine dovoljno da kontrolišu klimatske promene uprkos tome što su odgovorne za veći deo problema, i što profitiraju od zajmova datih ranjivim nacijama za ublažavanje posledica, preneo je AP.
Lideri i predstavnici pacifičkih ostrvskih država zahtevali su na konferenciji UN o klimatskim promenama u ponedeljak u Bangkoku da svet uloži više napora da ostavi po strani razlike u borbi protiv uticaja na životnu sredinu, posebno kada njihove zemlje izlaze iz ekonomske devastacije pandemije COVID-19.
Premijer Mark Braun sa Kukovih ostrva rekao je da finansijski model za borbu protiv klimatskih promena — davanje kredita za smanjenje uticaja — „nije pravi put“ za zemlje u njegovom regionu sa tako malom populacijom koja proizvodi „nebitne količine emisija ugljenika ” ali najviše pate od posledica.
On je ohrabrio prelazak na grantove ili beskamatne zajmove kako bi se olakšao finansijski teret za siromašnije zemlje.
„Sve što radimo je da dodajemo dugove zemljama koje su izašle iz COVID-a sa povećanim dugom, a za mene je zapravo prilično uvredljivo da se od nas traži da pozajmljujemo novac da bismo izgradili otpornost, i da pozajmljujemo upravo od zemalja koje su uzrokujući klimatske promene“, rekao je on za Asošijeted pres.
Braun je rekao da je njegova zemlja izgubila oko 41 odsto svog BDP-a zbog pandemije, „gubitak prosperiteta decenije“.
Rekao je da će ovu poruku dati liderima kada bude predstavljao svoju malu naciju u južnom Pacifiku sa oko 17.000 stanovnika na samitu Grupe sedam vodećih industrijalizovanih zemalja u Japanu kasnije ove nedelje, gde se nada da će moći da govori o više ravnopravan sa liderima nego kao „zahvalni primalac“ prema „dobronamernim donatorima“.
Predsednik Palaua Surangel S. Vips mlađi složio se da je mogućnosti finansiranja „malo i teško“ i kritikovao je bogate zemlje što se nisu obavezale da pruže finansijsku pomoć koju su obećale, za koju je rekao da predstavlja samo mali deo njihovih prioritetnih rashoda, kao što su vojska.
„Nismo mi izazvali problem, ali sada će zaraditi novac od nas dajući nam zajam kako bismo mogli da vratimo sa kamatom“, rekao je za Asošijeted pres. „Sada se morate prilagoditi, ali mi ćemo vam dati novac i zaraditi od vas tako što ćemo vam dati taj novac da se prilagodite. To nema smisla.”
Vips je rekao da se privreda Palaua u velikoj meri oslanja na turizam, koji je u velikoj meri ugrožen uticajem klimatskih promena. Ekonomska bezbednost zemlje je takođe glavno pitanje u pregovorima Palaua sa SAD o „Sporazumima o slobodnom udruživanju“, širem sporazumu koji će regulisati njene odnose sa Vašingtonom u naredne dve decenije. Te veze daju Sjedinjenim Državama jedinstvena vojna i druga bezbednosna prava na ostrvima u zamenu za značajnu pomoć.
Vips je rekao da je administracija predsednika Džoa Bajdena obećala oko 900 miliona dolara u periodu od 20 godina. Iako je taj iznos „definitivno manji“ od onoga što bi njegova zemlja želela, Vips je rekao da je u velikoj meri zadovoljan uslovima, ponovo pregovaranim u odnosu na ono što je postignuto tokom administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Iako postoji zabrinutost da će američki Kongres smanjiti stranu pomoć i zauzvrat uticati na ovo finansiranje, Vips je rekao da očekuje da će Vašington poštovati sporazum, za koji se nada da će ga obe strane moći potpisati u Papui Novoj Gvineji sledeće nedelje.
Braun je rekao da napori da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama i izgradi otpornost na njihov uticaj, kao što su bolja infrastruktura i veća bezbednost vode i hrane, zahtevaju mnogo novca, posebno za ostrvske zemlje sa malim brojem stanovnika. Rekao je da bi 1,2 milijarde dolara godišnje koje bi region potrošio na klimatske adaptacije i mere ublažavanja bilo „početak“.
„Činjenica ostaje da je osnovno rešenje za pomoć zemljama koje se suočavaju sa uticajima klimatskih promena izgradnja otpornosti, a za izgradnju otpornosti je potreban novac“, rekao je on.
