Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izvršio je pritisak na britansku vladu na kraju burne evropske turneje u ponedeljak da se pridruži „koaliciji borbenih aviona“ koja bi pomogla da se ojačaju vazdušni kapaciteti njegove zemlje, ali je umesto toga obezbedio posvećenost napadnim bespilotnim letelicama i stotinama drugih projektila, piše AP.
Premijer Riši Sunak pozdravio je Zelenskog rukovanjem i zagrljajem nakon što je predsednikov helikopter sleteo u Čekers, zvanično sklonište britanskog lidera. Bio je to drugi put Zelenskog u Veliku Britaniju otkako je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022, ali peta evropska zemlja koju je posetio za tri dana.
On traži veću vojnu pomoć dok Ukrajina priprema dugo očekivanu prolećnu ofanzivu za ponovno preuzimanje teritorije koju je okupirala Rusija. Ukrajinski lider je posetio i Italiju, Vatikan, Nemačku i Francusku.
Rusija je na novo obećanje Ujedinjenog Kraljevstva reagovala „izuzetno negativno“, ali takođe sumnja da bi rakete i bespilotne letelice drastično promenile tok rata, izjavio je u ponedeljak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Britanija teži da bude na čelu među zemljama koje nastavljaju da upumpavaju oružje u Ukrajinu“, rekao je Peskov. „Još jednom ponavljamo: to ne može imati nikakav drastičan i fundamentalan uticaj na to kako se odvija specijalna vojna operacija (u Ukrajini). Ali, definitivno, to vodi daljem uništenju. … To čini celu ovu priču za Ukrajinu mnogo komplikovanijom.”
Zelenski je rekao da je jedna od misija njegovih evropskih putovanja koja su počela u subotu bila izgradnja „koalicije borbenih aviona“ koja će Ukrajini pružiti vitalnu vojnu moć u vazduhu. Rekao je da je potrebno više rada na tom frontu.
Iako Ujedinjeno Kraljevstvo neće obezbediti avione, premijer je rekao da će se zemlja pridružiti koaliciji i započeti prethodno najavljeni program obuke ukrajinskih borbenih pilota već ovog leta.
Velika Britanija, jedan od glavnih vojnih saveznika Ukrajine, obezbedila je rakete kratkog dometa, tenkove Čelendžer i obuku 15.000 ukrajinskih vojnika na britanskom tlu. Prošle nedelje je vlada objavila da je Ukrajini poslala krstareće rakete Storm Shadov, koje imaju domet veći od 250 kilometara (150 milja). Britanske rakete bile su prva poznata pošiljka oružja većeg dometa koju je Kijev dugo tražio od svojih saveznika.
Sunakova kancelarija saopštila je da daje Ukrajini još stotine raketa protivvazdušne odbrane, kao i „dronove dugog dometa“ sa dometom većim od 200 kilometara (120 milja).
„Ovo je ključni trenutak u otporu Ukrajine užasnom agresorskom ratu koji oni nisu izabrali niti izazvali“, rekao je Sunak. „Potrebna im je stalna podrška međunarodne zajednice da bi se odbranili od salve nemilosrdnih i neselektivnih napada koji su njihova svakodnevna realnost više od godinu dana.
„Ne smemo da ih izneverimo“, dodao je premijer.
Sunak planira da podstakne saveznike na sastanku lidera Grupe sedam u Japanu kasnije ove nedelje kako bi pružio veću podršku Ukrajini, rekao je Dauning strit.
Dok je Zelenski posetio evropske prestonice, Rusija je pojačala napade širom Ukrajine dronovima i projektilima. Rusija je u nedelju granatirala dve zajednice u severnoj pograničnoj provinciji Sumi, rekli su regionalni zvaničnici na Telegramu. Rekli su da je zabeleženo 109 eksplozija.
Kancelarija Zelenskog saopštila je u ponedeljak da je u ruskim napadima tokom proteklog dana ubijeno devet civila, a 19 povređeno. Šest smrtnih slučajeva bilo je u provinciji Herson na jugu Ukrajine. Dva civila su ubijena u Čuhujevu u provinciji Harkov, a jedan u Primorsku, na obali Azovskog mora, oko 20 kilometara od Berdjanska koji je okupirao Rusiju.
Predsednički kabinet je takođe izvestio da je granatiran Marhanec, koji se nalazi preko puta reke Zaporoške nuklearne elektrane.
Ruska državna novinska agencija RIA-Novosti javila je da je vršilac dužnosti regionalnog ministra unutrašnjih poslova kojeg je postavila Moskva Igor Kornet povređen u eksploziji u berbernici u gradu Lugansku koji je okupirao Rusiju. Lider takozvane Luganske Narodne Republike, regiona Ukrajine pod kontrolom separatista koji je Moskva nelegalno anektirala, navodi se da je eksploziju izazvala bomba.
Pokušaji atentata i sabotažni napadi su se povećali na teritoriji koju je okupirala Rusija, kao iu samoj Rusiji. Ruske vlasti često krive ukrajinske snage, ali Kijev retko priznaje takve napade.
Zelenski je otputovao u Britaniju iz Pariza, gde se u nedelju sastao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i obezbedio zalog lakih tenkova, oklopnih vozila i sistema protivvazdušne odbrane.
Oko 2.000 ukrajinskih vojnika će ove godine proći obuku u Francuskoj i skoro 4.000 drugih u Poljskoj, saopštila je Makronova kancelarija.
Govoreći u ponedeljak na francuskoj televizijskoj mreži TF1, Makron je rekao da obuka o francuskim borbenim avionima kao što je Miraž 2000 „može da počne odmah“, ali je odbacio ideju da Francuska isporuči ratne avione Ukrajini.
Zelenski se u nedelju sastao i sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. To je bila njegova prva poseta Berlinu od početka invazije i usledila je dan nakon što je nemačka vlada objavila vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti većoj od 2,7 milijardi evra (3 milijarde dolara).
Savremeni zapadni hardver smatra se ključnim ako Ukrajina želi da uspe u svojoj planiranoj protivofanzivi. Tokom svog evropskog putovanja, Zelenski je rekao da će Ukrajina težiti da oslobodi ruske okupirane oblasti unutar međunarodno priznatih granica Ukrajine i da neće napadati rusku teritoriju.
Među oblastima koje Rusija još uvek zauzima su poluostrvo Krim i delovi istočne Ukrajine sa stanovništvom koje uglavnom govori ruski.
