Osećate se zaglavljenim u problemu koji izgleda nerešiv? Možda ćete doći do kreativnog rešenja nakon kratkog spavanja – vrlo kratkog, prema novoj studiji istraživača MIT-a i Harvardske medicinske škole.
Tokom faze kada se krećete između sna i budnosti, stanja poznatog kao početak sna, kreativni um je posebno plodan, pokazali su istraživači. Takođe su pokazali, po prvi put, da kada se ljudi podstaknu da sanjaju o određenoj temi tokom te faze spavanja, oni rade mnogo kreativnije kada im se kasnije od njih traži da obave tri kreativna zadatka oko te teme.
„Kada se od vas zatraži da sanjate o nekoj temi tokom spavanja, možete imati iskustva iz snova koja kasnije možete iskoristiti za ove kreativne zadatke“, kaže Ketlin Esfahani, stariji MIT i jedan od vodećih autora studije.
Ljudi koji su primili ovaj podsticaj, poznat kao „ciljana inkubacija snova“, generisali su više kreativnih priča od ljudi koji su dremuckali bez određenog upozorenja ili ljudi koji su ostali budni. Nalazi sugerišu da tokom ovog stanja sna mozak stvara širu vezu između različitih koncepata, pružajući podsticaj kreativnosti, kažu istraživači.
„Ako pristupite ovom stanju mozga, možete biti kreativniji u svom budnom životu“, kaže Adam Har Horovic, postdoktor u MIT Media Lab i vodeći autor studije, koja se danas pojavljuje u Scientific Reports.
Robert Stickgold, profesor psihijatrije na Harvardskoj medicinskoj školi, i Pattie Maes, profesor u laboratoriji za medije MIT-a, glavni su istraživači koji su vodili ovu studiju. Tomas Vega Galvez, bivši diplomirani student MIT-a u Maesovoj istraživačkoj grupi, takođe je autor.
Dugi niz godina, anegdotski dokazi sugerišu da je najranija faza sna, poznata i kao N1 ili hipnagogija, plodno tlo za kreativne ideje. Tomas Edison je, između ostalih, često koristio ovo stanje. Kada se borio sa teškim problemom, seo bi da odspava dok je u ruci držao metalnu loptu. Tek što bi zaspao, lopta bi mu ispala iz ruke i budila ga, a kada bi se probudio, često je imao na umu novo rešenje.
Godine 2021, studija Pariskog instituta za mozak ponudila je eksperimentalne dokaze da početak sna pomaže u stvaranju te vrste kreativnog uvida. U toj studiji, mnogo je veća verovatnoća da će učesnici koji su nakratko pali u N1 uspeti da otkriju lak način za rešavanje zadatka koji se odnosi na brojeve.
Tim MIT-a je želeo da vidi da li mogu da prošire to otkriće na oblasti koje su češće povezane sa kreativnošću, kao što je pripovedanje. Takođe su želeli da istraže da li bi mogli da usmeravaju sadržaj snova ljudi i kako taj vođeni sadržaj može uticati na kreativni proces.
„Jedan od ciljeva naše grupe je da ljudima pruži više uvida u to kako njihov mozak funkcioniše, kao i kakvo je njihovo kognitivno stanje i kako bi mogli da utiču na to“, kaže Maes.
U tom cilju, Horovic je radio sa timom kolega studenata MIT Media Lab-a na razvoju uređaja pod nazivom Dormio koji bi se mogao koristiti za ciljanu inkubaciju snova. Uređaj uključuje rukavicu koja meri tri fiziološka markera sna – promene tonusa mišića, otkucaja srca i provodljivosti kože – i prenosi ih aplikaciji za pametni telefon ili laptop.
Dok neko ko nosi rukavicu ulazi u stanje N1, aplikacija ga podstiče da sanja o određenoj temi. Nakon nekoliko minuta, kada korisnik počne da ulazi u sledeću fazu spavanja, aplikacija ga budi, traži od njega da prijavi šta je sanjao i beleži njihov odgovor.
„Pre tog uređaja nije bilo uzročno-posledičnih studija u kojima bi ljudi mogli da usmere snove ka određenim temama, a zatim da pogledaju ponašanje nakon spavanja“, kaže Esfahani, koji se bavi računarstvom i kognicijom, program koji zajednički nude odeljenja MIT-a za mozak i kognitivnost. nauke i elektrotehnike i računarstva.
Istraživači su prvo pokazali da mogu da koriste Dormio uređaj za ciljanu inkubaciju snova u radu iz 2020. U svojoj novoj studiji, koristili su ovaj pristup da istraže kako sanjanje, a posebno ciljano sanjanje, utiče na kreativnost.
Za ovu studiju, istraživači su podelili 49 učesnika u četiri grupe. Jedna grupa je dobila 45 minuta da odspava, dok ih je Dormio uređaj podstakao da sanjaju o drvetu, a zatim snimio opis svojih snova. Svaki put kada je san bio prijavljen, nosilac je bio podstaknut da se vrati na spavanje i ponovo je podstaknut da sanja o drvetu.
Učesnici druge grupe su dremali koristeći uređaj, ali su dobili uputstva samo da posmatraju svoje misli. Dve druge grupe ostale su budne tokom perioda od 45 minuta: jednoj od njih je rečeno da razmišlja o drveću, dok je drugoj rečeno da posmatra svoje misli.
Nakon 45 minuta spavanja ili budnosti, ispitanici su zamoljeni da obave tri zadatka, za koja je prethodno utvrđeno da su u korelaciji sa kreativnošću. Prvo je bio zadatak pripovedanja, gde je od učesnika zatraženo da napišu kreativnu priču uključujući reč „drvo“.
Učesnici studije koji su dobili instrukcije da sanjaju o drveću proizveli su najkreativnije priče, kako su procenili ljudi koji su čitali priče i nisu znali koji su učesnici u svakoj grupi. Pored toga, ljudi koji su dremali, ali im nije dat konkretan poziv, takođe su pokazali više kreativnosti od ljudi koji su ostali budni tokom eksperimenta.
Ljudi kojima je rečeno da sanjaju o drveću takođe su imali najviše ocene na dve druge mere povezane sa kreativnošću, poznate kao zadaci divergentnog razmišljanja. U jednom zadatku, od učesnika je zatraženo da navedu onoliko kreativnih namena drveta koliko mogu da smisle. U drugom, ljudi su dobijali spisak imenica i tražili su da odgovore prvim glagolom koji im je pao na pamet za svaku od njih.
Kada su istraživači analizirali sva tri zadatka, učesnici koji su drijemali sa ciljanom inkubacijom iz snova bili su 43 posto kreativniji od učesnika koji su drijemali bez ciljane inkubacije snova, i 78 posto kreativnije od onih koji su ostali budni bez inkubacije.
Istraživači su takođe otkrili da su u grupi ljudi kojima je rečeno da sanjaju o drveću, oni koji su imali veći broj snova o drveću takođe pokazali više kreativnosti u svojim pričama. Ovi ljudi su takođe ugradili veliki deo sadržaja svojih snova u svoje priče.
„Ti dokazi sugerišu da nije samo to što su u stanju spavanja N1 ono što ljude čini kreativnijima. Ljudi su kreativniji jer takođe koriste snove koji se dešavaju u tom stanju spavanja“, kaže Esfahani.
Istraživači su takođe otkrili da su ljudi koji su dremali imali najbolji učinak na drugoj meri vezanoj za kreativnost, poznatom kao semantička distanca. Semantička udaljenost je mera koliko su dve reči ili pojma udaljene u svom značenju. Na primer, majka i otac bi bili bliže zajedno, dok bi majka i žaba bili udaljeniji.
U zadacima generisanja glagola i alternativne upotrebe, istraživači su otkrili da ljudi koji su dremali stvaraju kombinacije reči sa mnogo većom semantičkom distancom od onih koji su ostali budni. Ovo podržava teoriju da tokom spavanja mozak spaja koncepte koje možda neće povezati tokom budnog vremena.
„Ako vodimo vaše razmišljanje tokom tog perioda, onda je i ta prilika za traženje udaljenijih koncepata“, kaže Esfahani. „Ako vas vodimo da sanjate o drvetu, na kraju ćete imati mnogo šire asocijacije na drveće, a onda se sve to može manifestovati u vašim kreativnim odgovorima.“
Ciljana inkubacija snova ne zahteva Dormio uređaj, naglašavaju istraživači; to se može uraditi sa bilo kojim uređajem koji može da prati spavanje i reprodukuje i snima zvuk. Takođe su kreirali jednostavniju verziju svog protokola, koji koristi tajmer umesto praćenja stanja spavanja i dostupan je na mreži za svakoga ko želi da ga koristi.
„To je zaista naš cilj sa puno ovog posla: da ljudima damo više alata da nauče kako da upregnu sopstveni um“, kaže Maes.
Istraživači sada istražuju da li mogu da prošire svoj protokol inkubacije snova na kasnije faze spavanja, kao što je REM. Oni takođe pokušavaju da olakšaju izvođenje protokola i da ga prošire na druge domene, kao što je pomoć u lečenju nevolja povezanih sa noćnom morom.
