Glasači u Turskoj u danas izlaze na birališta na parlamentarne i predsedničke izbore za koje se očekuje da će biti žestoko osporeni i koji bi mogli da budu najveći izazov sa kojim se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan suočava u dve decenije na vlasti, piše AP.
Glasanje će ili dati sve autoritarnijem Erdoganu novi petogodišnji mandat ili će državu članicu NATO-a postaviti na, kako njegov opozicioni kandidat naziva, demokratskiji put.
Glasanje je počelo u 8:00 (05:00 GMT) i biće zatvoreno u 17:00. (1400 GMT). Medijskim organizacijama je zabranjeno da izveštavaju o delimičnim rezultatima do ukidanja embarga u 21 sat. (18:00 GMT). Nema izlaznih anketa.
Po prvi put u svojih 20 godina na funkciji, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da populista Erdogan (69) ulazi u trku iza svog protivnika. Istraživanja javnog mnjenja dala su malu prednost Kemalu Kiličdarogluu, 74-godišnjem lideru levog centra, prosekularne Republikanske narodne partije, ili CHP, i zajedničkom kandidatu ujedinjenog opozicionog saveza. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije više od 50 odsto glasova, predsednička trka će biti određena u drugom krugu 28. maja.
Više od 64 miliona ljudi, uključujući 3,4 miliona glasača u inostranstvu, ima pravo da glasa na izborima koji se održavaju u godini kada Turska obeležava stogodišnjicu uspostavljanja republike. Odziv birača u Turskoj je tradicionalno jak, što pokazuje kontinuirano verovanje u ovu vrstu građanskog učešća u zemlji u kojoj je sloboda izražavanja i okupljanja potisnuta.
Izbori dolaze u trenutku kada je zemlja potresena ekonomskim previranjima koja kritičari okrivljuju za loše rukovanje privredom od strane vlade i veliku krizu troškova života.
Turska je takođe potresena od posledica snažnog zemljotresa koji je u februaru izazvao razaranja u 11 južnih provincija, ubivši više od 50.000 ljudi u nesigurnim zgradama. Erdoganova vlada je kritikovana zbog odloženog i zakržljalog odgovora na katastrofu, kao i zbog slabe primene građevinskih propisa koji su pogoršali bedu.
Na međunarodnom planu, izbori se pomno posmatraju kao test sposobnosti ujedinjene opozicije da smeni lidera koji je koncentrisao skoro svu moć države u svojim rukama.
Erdogan je vodio izbornu kampanju koja izaziva podele, koristeći državne resurse i svoju dominantnu poziciju nad medijima kao i prethodnih godina. On je optužio opoziciju da je u dosluhu sa „teroristima“, da je „pijanica“ i da podržava LGBTK prava za koja kaže da predstavljaju pretnju tradicionalnim porodičnim vrednostima.
U pokušaju da pridobije glasače koje je teško pogodila inflacija, on je povećao plate i penzije i subvencionisao račune za struju i gas, dok je prikazao domaću odbrambenu industriju i infrastrukturne projekte Turske.
On je proširio politički savez svoje vladajuće Partije pravde i razvoja, ili AKP, sa dve nacionalističke stranke kako bi uključio malu levičarsku stranku i dve marginalne islamističke partije.
Kiličdarogluova šestostranačka Nacionalna alijansa, obećala je da će demontirati izvršni predsednički sistem koji je tesno izglasan na referendumu 2017. koji je Erdogan instalirao i vratiti zemlju u parlamentarnu demokratiju. Obećali su da će uspostaviti nezavisnost pravosuđa i centralne banke, uspostaviti provere i ravnoteže i preokrenuti demokratsko nazadovanje i gušenje slobode govora i neslaganja pod Erdoganom.
Alijansa uključuje nacionalističku dobru stranku koju predvodi bivši ministar unutrašnjih poslova Meral Aksener i dve stranke koje su se odvojile od AKP-a i koje predvode bivši premijer Ahmet Davutoglu i bivši ministar finansija Ali Babačan, kao i malu islamističku stranku.
Glavna kurdska politička partija u zemlji, trenutno druga najveća opoziciona grupa u Turskoj na koju je vlada ciljala hapšenjima i tužbama, podržava Kiličdaroglua u predsedničkoj trci.
Takođe se kandiduje za predsednika Sinan Ogan, bivši akademik koji ima podršku antiimigrantske nacionalističke partije. Još jedan kandidat, političar lijevog centra Muharem Ince, ispao je iz trke u četvrtak nakon značajnog pada njegovog rejtinga, ali je izborni odbor zemlje smatrao njegovo povlačenje nevažećim i glasovi za njega će se prebrojati.
Birači će takođe glasati za popunjavanje mesta u parlamentu od 600 članova. Opoziciji bi bila potrebna barem većina da bi mogla da sprovede neke od demokratskih reformi koje je obećala.
Glasanje u 11 provincija pogođenih zemljotresom izazvalo je zabrinutost zbog registracije skoro 9 miliona birača.
Oko 3 miliona ljudi napustilo je zonu zemljotresa u druge provincije, ali samo 133.000 ljudi se registrovalo da glasa na novim lokacijama. Političke stranke i nevladine organizacije planirale su da birače prevoze autobusima, ali nije jasno koliko će ih se vratiti.
Mnogi od preživelih u zemljotresu glasaće u kontejnerima pretvorenim u improvizovana biračka mesta podignuta u školskim dvorištima.
