Svet se suočava sa „istorijskom prekretnicom“, kaže japanski premijer Fumio Kišida, dok se Grupa sedam naprednih ekonomija priprema za samit sledeće nedelje u Hirošimi, prenosi AP.
Očekuje se da će finansijski lideri G-7 potvrditi jedinstvo u podršci Ukrajini, jačanju finansijskih sistema i lanaca snabdevanja i nizu drugih hitnih globalnih pitanja dok su u subotu završavali trodnevni sastanci u japanskom lučkom gradu Niigata.
„Međunarodna zajednica se suočava sa istorijskom prekretnicom, suočavajući se sa podelama i sukobima kao što je ruska invazija na Ukrajinu i Sudan“, rekao je Kišida u saopštenju objavljenom u petak uveče.
G-7 će „odlučno odbaciti pretnju ili upotrebu nuklearnog oružja i održavati međunarodni poredak zasnovan na vladavini prava“, rekao je Kišida. „Kao predsedavajući G7, preneću svoju snažnu volju da utičem na istoriju.
Ekonomije G-7 čine samo desetinu svetske populacije, ali oko 30% ekonomske aktivnosti, što je manje nego pre otprilike pola 40 godina. Ekonomije u razvoju poput Kine, Indije i Brazila ostvarile su ogromne dobitke, postavljajući pitanja o ulozi G-7 u vođenju svetske ekonomije.
Kina je kao licemerje proglasila tvrdnje SAD i drugih zemalja G-7 da čuvaju „međunarodni poredak zasnovan na pravilima“ od „ekonomske prinude“ iz Pekinga i drugih pretnji.
Ministri finansija i guverneri centralnih banaka okupljeni u Niigati suočavaju se sa nizom izazova u promovisanju jake i stabilne svetske ekonomije. Zajednička izjava koja će biti objavljena kasnije u toku dana trebalo je da ponovi osudu G-7 Rusije zbog njenog rata protiv Ukrajine i njenu odlučnost da podrži Ukrajinu „koliko god bude potrebno“.
Od grupe se takođe očekivalo da izrazi poverenje u globalni finansijski sistem uprkos nedavnim previranjima u bankarskoj industriji i potencijalnom neplaćanju američkog nacionalnog duga ako predsednik Džo Bajden i Kongres uskoro ne reše ćorsokak oko gornje granice duga dok vlada ostaje bez sredstava da plati svoje račune.
Kao domaćin G-7 ove godine, Japan je takođe tražio podršku za pokretanje „partnerstva“ za jačanje lanaca snabdevanja kako bi se smanjio rizik od poremećaja sličnih onima koji su viđeni tokom pandemije, kada su isporuke svih vrsta artikala, od lekova do jestivog ulja do visokotehnoloških kompjuterskih čipova, ponestalo je u mnogim zemljama.
Tenzije sa Kinom, i sa Rusijom zbog njenog rata protiv Ukrajine, postale su velike tokom pregovora u Japanu, jedinoj azijskoj članici G-7.
Ministri finansija G-7 i šefovi centralnih banaka rekli su da će razgovarati o načinima za sprečavanje onoga što nazivaju „ekonomskom prinudom“ od strane Kine. To je izazvalo oštre replike Pekinga.
Kina je žrtva ekonomske prinude, rekao je u petak portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.
„Ako bilo koju zemlju treba kritikovati zbog ekonomske prinude, to bi trebalo da budu Sjedinjene Države. SAD su prenatezale koncept nacionalne bezbednosti, zloupotrebljavale kontrolu izvoza i preduzimale diskriminatorne i nepravedne mere protiv stranih kompanija“, rekao je Vang na rutinskom brifingu za novinare.
Kina optužuje Vašington da koči njegov uspon kao sve bogatije i modernije nacije kroz trgovinska i investiciona ograničenja za koja je ministarka finansija SAD Dženet Jelen rekla da su usko ciljana radi zaštite američke ekonomske bezbednosti.
Upitana šta zemlje G-7 misle kada pokušavaju da spreče „ekonomsku prinudu“, odnosno od strane Kine, Jelen je kao primer navela trgovinske akcije Pekinga protiv Australije.
„Mi u G-7 delimo zajedničku zabrinutost zbog ove vrste aktivnosti i tražimo da vidimo šta možemo da uradimo da pokušamo da se suprotstavimo ovakvom ponašanju“, rekla je ona.
Odnosi Kine sa Evropskom unijom od 27 zemalja, koja je takođe članica G-7, takođe su narušeni trvenjima oko trgovine i njene prećutne podrške Rusiji.
Finansijski šefovi G-7 takođe su razgovarali o načinima da se spreče zemlje da zaobiđu sankcije Moskvi koje su imale za cilj da ometaju njenu sposobnost da nastavi rat.
Njihova šira odgovornost je da pomognu da se svetska ekonomija vodi ka održivom oporavku od pandemije uz hlađenje inflacije koja je porasla na višedecenijski maksimum u protekloj godini.
Kolaps banke Silicijumske doline i drugih zajmodavaca u velikoj meri je proizašao iz pritiska povećanja kamatnih stopa koje je, poskupljenjem zaduživanja, osmišljeno da uspori poslovnu aktivnost i obuzda rastuće cene.
