Utvrđeno je da popularni lek za gojaznost obnavlja funkciju imunih ćelija koje ciljaju rak, bez obzira na to da li su ljudi izgubili težinu uz tretman.
Malo ispitivanje koje je vodio tim irskih istraživača istraživalo je da li semaglutid, lek koji se koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, takođe može pomoći u ublažavanju problema sa ćelijskim metabolizmom kod ljudi sa gojaznošću, što može objasniti njihovu veću stopu raka i infekcija.
Gubitak težine je uvek bio samo neočekivani neželjeni efekat leka, koji pacijenti sa dijabetesom koriste da drže nivo šećera u krvi pod kontrolom. Deluje tako što oponaša crevni hormon zvan GLP1, koji čini da se korisnici duže osećaju sitima, smanjujući apetit.
Sada se čini da semaglutid ima još jedan potencijalno koristan efekat kod ljudi sa gojaznošću: obnavljanje funkcije imunih ćelija zvanih prirodne ćelije ubice koje vode borbu protiv raka i infekcija.
„Konačno smo došli do tačke u kojoj se pokazuje da medicinski tretmani za bolest gojaznosti sprečavaju komplikacije gojaznosti“, kaže endokrinolog i koautor Donal O’Šea sa Univerzitetskog koledža u Dablinu.
„Trenutni nalazi predstavljaju veoma pozitivne vesti za ljude koji žive sa gojaznošću na terapiji GLP-1 i sugerišu da se prednosti ove porodice tretmana mogu proširiti na smanjenje rizika od raka.“
To je dugačak naklon iz male studije od 20 ljudi, ali je verovatno da bi vraćanje prirodnih ćelija ubica u njihovu punu borbenu moć moglo pomoći u smanjenju rizika od raka. Samo to još nismo videli.
Prirodne ćelije ubice su deo urođenog imunološkog sistema tela, prva linija odbrane koja počinje u akciju na prvi dašak uljeza. Poznato je da se bave kancerogenim ćelijama i bore se protiv infekcija.
Ali ljudi sa gojaznošću pokazuju izraženu disfunkciju u svom imunološkom sistemu, što bi moglo biti povezano sa činjenicom da su takođe skloni razvoju drugih hroničnih bolesti, kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i mnoge vrste raka. Oni su takođe podložni lošijim ishodima ako zaraze infekcije kao što su grip i COVID-19.
S obzirom na preklapanje između dijabetesa i gojaznosti, O’Shea i kolege su bili zainteresovani da vide da li bi prenamena semaglutida za ovo drugo moglo pomoći da se ispravi deo imunološkog disbalansa koji se vidi kod gojaznosti.
Studija je regrutovala 20 gojaznih ljudi bez dijabetesa koji su trebali da započnu terapiju semaglutidom jednom nedeljno kako bi kontrolisali svoju težinu i pogledali uzorke njihovih cirkulišućih imunoloških ćelija nakon šest meseci lečenja.
U nizu laboratorijskih ispitivanja, istraživači su otkrili da prirodne ćelije ubice učesnika više nisu u opadanju i da su počele da proizvode signalne molekule koje bi inače trebalo, a koje se nazivaju citokini. Ukupan broj prirodnih ćelija ubica u uzorcima krvi pacijenata nije se promenio u poređenju sa početnom linijom, ali je njihova funkcija obnovljena.
Bez kontrolne grupe, ne znamo kako se ovo može porediti sa ljudima bez gojaznosti ako bi koristili semaglutid ili sa ljudima sa gojaznošću koji su dobili placebo. Ali to je dobra polazna tačka za više istraživanja koja istražuju kako postojeći lekovi mogu pomoći u rešavanju nekih komorbiditeta gojaznosti.
Istraživači su posebno zainteresovani za razumevanje kako metabolizam ćelija podržava imunološku disfunkciju kod gojaznosti, jer izgleda da reguliše aktivnost prirodnih ćelija ubica – i može povezati celu ovu priču.
„Ćelijski metabolizam je kritičan zahtev za funkcionalnost prirodnih ćelija ubica i može da diktira veličinu odgovora“, pišu O’Ši i njegove kolege u svom objavljenom radu. „Prilikom aktivacije, prirodne ćelije ubice se oblikuju i instruiraju unutrašnjim metaboličkim procesima i dostupnošću hranljivih materija.“
Druga zanimljiva stvar je da je samo otprilike polovina učesnika studije izgubila težinu na semaglutidu, što sugeriše da bi njegovi restorativni efekti na imune ćelije mogli biti bez obzira na gubitak težine.
Međutim, gubitak težine je ono po čemu je semaglutid uglavnom poznat. Ranije ove godine, porast popularnosti među slavnim ličnostima podstakao je globalnu nestašicu semaglutida, koji se u SAD prodaje pod imenom Ozempic. Pacijenti sa dijabetesom su se trudili da pronađu svoje nedeljne lekove kako bi sprečili skok šećera u krvi do opasnih nivoa.
„Nadam se da je ovo nešto što je stavljeno pod kontrolu kako bi se osiguralo da što veći broj ljudi koji žive sa gojaznošću može da započne sopstveni tretman ovog korisnog leka“, kaže stariji Endrju Hogan, imunolog sa Univerziteta Mejnut u Irskoj.
