Pakistanski sud je naredio puštanje bivšeg premijera Imrana Kana uz kauciju na dve nedelje, rekao je njegov advokat u petak, nakon što je njegovo hapšenje u slučaju prevare sa zemljištem izazvalo smrtonosne proteste i sukobe sa vojskom, preneo je Rojters.
Kan je napustio sudske prostorije i uputio se prema svom rodnom gradu Lahoru, usred visokog obezbeđenja. Ostao je unutra satima nakon što mu je odobrena kaucija, rekavši da mu službenici bezbednosti ne dozvoljavaju da izađe.
Hapšenje, koje je Vrhovni sud proglasio „nevažećim i nezakonitim“ dan ranije, podstaklo je nestabilnost u zemlji od 220 miliona stanovnika u vreme ekonomske krize, uz rekordnu inflaciju, anemičan rast i odloženo finansiranje MMF-a.
Kan je pozdravio nalog suda i rekao da je pravosuđe jedina zaštita Pakistana od „zakona džungle“.
„Moram reći da sam to očekivao od našeg pravosuđa, jer je jedina nada koja je sada ostala – jedina tanka linija između banana republike i demokratije je pravosuđe“, rekao je on novinarima u prostorijama suda.
„Inače ovde nema vladavine prava. To je potpuni zakon džungle. Možda je u pravu, možete biti podignuti.“
Kan je, odgovarajući na pitanja, dodao da ne veruje da su bezbednosne agencije zemlje protiv njega, ali je sugerisao da je položaj načelnika vojske bio svemoćan.
„Jedan čovek u ovoj zemlji odlučuje šta god da se desi, to je jedan čovek. Nisu u pitanju bezbednosne agencije, to je jedan čovek – načelnik vojske“, rekao je on, ne imenujući ga.
Vojno krilo za odnose s javnošću nije odmah odgovorilo na Rojtersov zahtev za komentar.
Kanovi kritičari su ga jednom optužili da ga je moćna vojska dovela na vlast 2018. – optužbu koju su obe strane negirale. Ali kasnije se posvađao sa generalima, optužujući ih da su planirali njegovu smenu prošle godine. Od tada je bio glasni kritičar sadašnjeg načelnika vojske generala Asima Munira.
Kan (70) je kriket heroj koji je postao političar koji je zbačen sa mesta premijera u aprilu 2022. u parlamentarnom glasanju o nepoverenju i koji je najpopularniji lider Pakistana prema anketama javnog mnjenja.
Pakistanski telekomunikacioni regulator rekao je Rojtersu da obnavlja mobilni širokopojasni pristup širom zemlje. Služba je zatvorena u utorak uveče po nalogu ministarstva unutrašnjih poslova iz bezbednosnih razloga nakon što su počeli nasilni protesti nakon Kanovog hapšenja.
Regulator je takođe saopštio da uklanja ograničenja pristupa platformama društvenih medija, uključujući Jutjub, Tviter i Fejsbuk, koja su takođe prekinuta od utorka.
Gašenje je dovelo do gubitka ekonomske produktivnosti i digitalnih usluga, uključujući digitalna plaćanja.
Bivši premijer ušao je u sud ranije u petak noseći tamne naočare i nebesko plavi šalvar kamiz – široku košulju i pantalone popularne u Pakistanu – i tamni prsluk, okružen advokatima i snagama bezbednosti, pokazuju TV snimci.
Na snimku je viđen kako maše kamerama i prstima daje znak pobede dok je ulazio na sud. U međuvremenu, njegove pristalice sukobile su se sa policijom na drugim mestima u prestonici, gde je zapaljen policijski kombi, javila je televizija Geo.
Nakon što je objavljen sudski nalog, ministar unutrašnjih poslova Rana Sanaullah rekao je: „Naložili smo našim snagama da se postupe po nalogu suda i da ne bi trebalo da bude kršenja sudske presude“.
Mnogi gradovi u Pakistanu doživeli su nasilne proteste nakon njegovog hapšenja od strane agencije za borbu protiv korupcije u utorak. Khan negira bilo kakvu nepravdu.
Njegove pristalice su upali u vojne ustanove, zapalili zgradu državne televizije, razbili autobuse, opljačkali kuću visokog vojnog zvaničnika i napali drugu imovinu, što je dovelo do skoro 2.000 hapšenja i angažovanja vojske.
„Viši sud u Islamabadu je dao dvonedeljnu kauciju i takođe je naredio (telu za borbu protiv kalemljenja) da ne hapsi Imrana Kana tokom ovog perioda“, rekao je Rojtersu još jedan od Kanovih advokata, Fejsal Čodri.
Najmanje osam ljudi je ubijeno u nasilju koje je pogoršalo nestabilnost zemlje i ugasilo nade da će se obnoviti ključna pomoć Međunarodnog monetarnog fonda.
Vojska, koja ostaje najmoćnija institucija Pakistana, pošto je direktno upravljala njome skoro polovinu svoje 75-godišnje istorije kroz tri državna udara, upozorila je na dalje napade na njenu imovinu i nasilje je nazvala „unapred planiranim“.
