U studiji objavljenoj u časopisu Quaternary Science Reviews, međunarodni istraživački tim predvođen naučnicima sa Univerziteta u Tibingenu i Senckenberg centra za ljudsku evoluciju i paleoekologiju predstavlja najranije otiske ljudi pronađene u Nemačkoj. Tragovi su otkriveni u oko 300.000 godina starom paleolitskom kompleksu Šeningena u Donjoj Saksoniji. Otisci stopala, verovatno Homo heidelbergensis, okruženi su nekoliko životinjskih tragova – zajedno predstavljaju sliku ekosistema u to vreme.
U otvorenoj brezovoj i borovoj šumi sa travama nalazi se jezero, dugačko nekoliko kilometara i široko nekoliko stotina metara. Na njegovim blatnjavim obalama, stada slonova, nosoroga i kopitara okupljaju se da piju ili se kupaju. Usred ovog pejzaža stoji mala porodica „Hajdelberg ljudi“, vrsta ljudi davno izumrle.
„Ovako je to moglo izgledati u Šeningenu u Donjoj Saksoniji pre 300.000 godina“, objašnjava glavni autor novoobjavljene studije, dr Flavio Altamura, saradnik Senckenberg centra za ljudsku evoluciju i paleoekologiju na Univerzitetu u Tibingenu. (SHEP). „Prvi put smo sproveli detaljnu istragu fosilnih otisaka sa dva lokaliteta u Šeningenu.
„Ovi tragovi, zajedno sa informacijama iz sedimentoloških, arheoloških, paleontoloških i paleobotaničkih analiza, daju nam uvid u paleookruženje i sisare koji su nekada živeli na ovim prostorima. Među otiscima su tri traga koji odgovaraju otiscima hominina – starosti od oko 300.000 godina, to su najstariji ljudski tragovi poznati iz Nemačke i najverovatnije ih je ostavio Homo heidelbergensis.“
Naučnici pripisuju dva od tri ljudska traga u Šeningenu mladim pojedincima koji su koristili jezero i njegove resurse u maloj grupi mešovitih uzrasta. „U zavisnosti od sezone, oko jezera su bile dostupne biljke, voće, lišće, izdanci i pečurke. Naši nalazi potvrđuju da su izumrle ljudske vrste živele na jezerskim ili rečnim obalama sa plitkom vodom. To je poznato i iz drugih donjeg i srednjeg pleistocena. lokacije sa otiscima hominina“, kaže Altamura.
Različite staze u Šeningenu nude snimak svakodnevnog života porodice i mogu pružiti informacije o ponašanju i društvenom sastavu grupa hominina, kao i o prostornim interakcijama i koegzistenciji sa stadima slonova i drugim, manjim sisarima, prema studiji. „Na osnovu tragova, uključujući tragove dece i maloletnika, ovo je verovatno bio porodični izlet, a ne grupa odraslih lovaca“, kaže arheolog i stručnjak za fosilne otiske stopala.
Pored ljudskih tragova, tim je analizirao niz tragova slonova koji se mogu pripisati izumrloj vrsti Palaeolokodon antikuus – slonu sa pravim kljovama koji je u to vreme bio najveća kopnena životinja i čiji su odrasli bikovi dostizali telesnu težinu do 13 tona. .
„Stagovi slonova koje smo otkrili u Šeningenu dostižu impresivnu dužinu od 55 centimetara. U nekim slučajevima smo našli i delove drveta u otiscima koje su životinje gurnule u — u to vreme još meko — tlo“, objašnjava dr Jordi Serangeli, nadzornik iskopavanja u Šeningenu. „Postoji i jedan trag od nosoroga — Stephanorhinus kirchbergensis ili Stephanorhinus hemitoechus — što je prvi otisak bilo koje od ovih pleistocenskih vrsta ikada pronađenih u Evropi.
