Tim astronoma na čelu sa Univerzitetom u Sautemptonu otkrio je najveću kosmičku eksploziju ikada.
Eksplozija je više od deset puta svetlija od bilo koje poznate supernove (zvezde koja eksplodira) i tri puta svetlija od najsjajnijeg poremećaja plime, gde zvezda pada u supermasivnu crnu rupu.
Eksplozija, poznata kao AT2021lvk, trenutno traje više od tri godine, u poređenju sa većinom supernova, koje su vidljivo svetle tek nekoliko meseci. To se dogodilo na skoro 8 milijardi svetlosnih godina daleko, kada je svemir bio star oko 6 milijardi godina, i još uvek ga detektuje mreža teleskopa.
Istraživači veruju da je eksplozija rezultat ogromnog oblaka gasa, verovatno hiljadama puta većeg od našeg sunca, koji je nasilno poremećen supermasivnom crnom rupom. Fragmenti oblaka bi bili progutani, šaljući udarne talase kroz njegove ostatke, kao i u veliku prašnjavu „krofnu“ koja okružuje crnu rupu. Ovakvi događaji su veoma retki i ništa ovakvog razmera ranije nije bilo svedok.
Prošle godine, astronomi su bili svedoci najsjajnije eksplozije u istoriji – eksplozije gama zraka poznatog kao GRB 221009A. Iako je ovo bilo svetlije od AT2021lvk, trajalo je samo delić vremena, što znači da je ukupna energija oslobođena eksplozijom AT2021lvk daleko veća.
Nalazi istraživanja objavljeni su danas u Monthli Notices of the Roial Astronomical Societi.
AT2021lvk je prvi put otkriven 2020. godine od strane Zvicki Transient Faciliti u Kaliforniji, a zatim je otkriven od strane sistema poslednjeg uzbunjivanja asteroida (ATLAS) sa sedištem na Havajima. Ovi objekti istražuju noćno nebo da bi otkrili prolazne objekte koji se brzo menjaju u osvetljenosti ukazujući na kosmičke događaje kao što su supernove, kao i pronalaženje asteroida i kometa. Do sada nisu bile poznate razmere eksplozije.
„Slučajno smo naišli na ovo, jer je to označeno našim algoritmom za pretragu kada smo tražili tip supernove“, kaže dr Filip Vajzman, naučni saradnik na Univerzitetu Sautempton, koji je vodio istraživanje. „Većina supernova i poremećaja plime i oseke traje samo nekoliko meseci pre nego što nestanu. Da nešto bude svetlo dve i više godina bilo je odmah veoma neobično.“
Tim je dalje istraživao objekat sa nekoliko različitih teleskopa: teleskopom Neil Gehrels Svift (saradnja između NASA-e, Velike Britanije i Italije), teleskopom nove tehnologije (kojim upravlja Evropska južna opservatorija) u Čileu i Gran Telescopio Canarias u La Palma, Španija.
Analizom spektra svetlosti, razdvajanjem na različite talasne dužine i merenjem različitih karakteristika apsorpcije i emisije spektra, tim je uspeo da izmeri rastojanje do objekta.
„Kada saznate udaljenost do objekta i koliko nam se čini svetao, možete izračunati osvetljenost objekta na njegovom izvoru. Kada smo izvršili te proračune, shvatili smo da je ovo izuzetno svetlo“, kaže profesor Sebastijan Honig iz Univerzitet u Sautemptonu, koautor istraživanja.
Jedine stvari u univerzumu koje su svetle kao AT2021lvk su kvazari — supermasivne crne rupe sa stalnim protokom gasa koji pada na njih velikom brzinom.
Profesor Mark Salivan, takođe sa Univerziteta u Sautemptonu i još jedan koautor rada, objašnjava: „Kod kvazara, vidimo da svetlost treperi gore-dole tokom vremena. Ali gledajući unazad više od jedne decenije, nije bilo detekcije AT2021lvk, onda se iznenada pojavljuje sa sjajem najsjajnijih stvari u svemiru, što je bez presedana“.
Postoje različite teorije o tome šta je moglo da izazove takvu eksploziju, ali tim predvođen Sautemptonom veruje da je najizvodljivije objašnjenje izuzetno veliki oblak gasa (uglavnom vodonika) ili prašine koji je skrenuo sa svoje orbite oko crne rupe. i poslat je u let.
Tim sada planira da prikupi više podataka o eksploziji – mereći različite talasne dužine, uključujući rendgenske zrake koji bi mogli da otkriju površinu i temperaturu objekta, i koji se osnovni procesi odvijaju. Takođe će sprovesti nadograđene računarske simulacije kako bi testirali da li se poklapaju sa njihovom teorijom o tome šta je izazvalo eksploziju.
Dr Philip Viseman je dodao: „Sa novim objektima, kao što je Istraživanje o naslijeđu prostora i vremena Opservatorije Vera Rubin, koji će postati onlajn u narednih nekoliko godina, nadamo se da ćemo otkriti još ovakvih događaja i saznati više o njima. Moguće je da ovi događaji, iako izuzetno retki, toliko su energični da su ključni procesi za to kako se centri galaksija menjaju tokom vremena.“
