Intervencije koje imaju za cilj smanjenje stresa na poslu za pojedine zdravstvene radnike mogu dovesti do poboljšanja načina na koji se ljudi nose sa stresom do godinu dana kasnije. Nalazi iz Cochrane pregleda najnovijih dostupnih dokaza nadovezuju se na zaključke prethodnog pregleda iz 2015. godine koji je otkrio dokaze niskog kvaliteta da su intervencije kao što su kognitivno bihejvioralni trening (CBT) i mentalno i fizičko opuštanje bile bolje nego nikakve.
Istraživači su uključili 117 studija o efektima različitih intervencija na ublažavanje stresa u trenutni pregled, od kojih je 89 studija bilo novih. Ovih 89 studija objavljeno je između 2013. i 2022. Ukupno 11.119 zdravstvenih radnika širom sveta randomizirano je na različite intervencije, a stres je procenjen upitnicima koji su merili simptome stresa u kratkom roku (do tri meseca nakon završetka intervencije), u srednjoročni (između tri i 12 meseci) i dugoročni (praćenje nakon više od godinu dana).
Pregled iz Cochrane-a, saradnje nezavisnih, međunarodnih eksperata, bavio se intervencijama na nivou individualnog zdravstvenog radnika koji su fokusirali pažnju ili na iskustvo stresa, ili daleko od iskustva stresa. Strategije za fokusiranje pažnje na stres uključivale su CBT i obuku o asertivnosti, suočavanju i komunikacijskim veštinama. Intervencije koje usmeravaju pažnju dalje od stresa uključivale su opuštanje, meditaciju svesnosti, vežbe kao što su joga i tai či, masažu, akupunkturu i slušanje muzike. Istraživači su želeli da vide da li su različite vrste intervencija bile bolje od nikakva intervencija u smanjenju stresa.
Zdravstveni radnici u studijama doživljavali su nizak do umeren nivo stresa i sagorevanja, što može dovesti do fizičkih simptoma kao što su glavobolja, napetost mišića ili bol, ali i mentalnih simptoma, kao što su depresija, anksioznost, smanjena koncentracija i emocionalni i odnosi. problemi .
Sietske Tamminga, docent za javno zdravlje i zdravlje na radu u medicinskom centru Univerziteta u Amsterdamu, Amsterdam, Holandija, koji je vodio istraživanje, rekao je: „Zdravstveni radnici se često suočavaju sa stresnim i emocionalnim situacijama u brizi o pacijentima, ljudskom patnjom i pritiskom iz odnosa sa pacijentima, članovima porodice i poslodavcima, kao i visokim radnim zahtevima i dugim radnim vremenom.
„Otkrili smo da bi zdravstveni radnici mogli da smanje svoj stres intervencijama na individualnom nivou, kao što su trening kognitivnog ponašanja, vežbanje ili slušanje muzike. Ovo može biti korisno za same zdravstvene radnike i može se preliti na pacijente o kojima se brinu i organizacije za koje rade. Efekat može trajati do godinu dana, a kombinacija intervencija takođe može biti korisna, barem kratkoročno. Poslodavci ne bi trebalo da oklevaju da omoguće niz intervencija protiv stresa za svoje zaposlene. Dugoročni efekti intervencija upravljanja stresom ostaju nepoznati.“
Istraživači kažu da su potrebne veće, kvalitetnije studije kako bi se sagledali i kratkoročni i dugoročni efekti intervencija na individualnom nivou kako bi se povećala sigurnost dokaza.
„Potrebno nam je više studija o intervencijama koje se bave faktorima rizika u vezi sa radom i na individualnom i na organizacionom nivou“, rekao je dr Taminga. „Možda bi bilo još korisnije da sami poboljšaju uslove rada, umesto da samo pomažu pojedincima da se bolje nose sa teškim psihosocijalnim opterećenjima. Na primer, poslodavci bi mogli da se pozabave problemima nedostatka osoblja, prekomernog posla i antisocijalnih smena. Ako ste posvećeni promeni, morate da promenite osnovne faktore rizika umesto da se fokusirate na simptome.“
Ograničenja istraživanja uključuju: Procene efekata intervencija upravljanja stresom na individualnom nivou mogu biti pristrasne zbog nedostatka zaslepljivanja učesnika uključenih studija; mnoge studije su bile male; a bilo je premalo studija koje su se fokusirale na specifične faktore koji mogu izazvati stres na radnom mestu.
Studije su izvestile da između 30% do 70% lekara i medicinskih sestara i 56% anesteziologa doživljava simptome sagorevanja kao rezultat svog rada. Prethodna istraživanja su se fokusirala na određenu vrstu intervencije u određenim grupama zdravstvenih radnika. Autori ovog Cochrane pregleda pišu: „Koliko je nama poznato, ne postoje ažurirani pregledi koji ispituju efikasnost različitih vrsta intervencija na individualnom nivou koje imaju za cilj smanjenje stresa kod različitih zdravstvenih radnika kako bi se obezbedila potpunija pregled“.
Dr Taminga je zaključila: „Već postoji nedostatak zdravstvenih radnika zbog visoke stope fluktuacije, a efikasna prevencija stresa i sagorevanja može pomoći da se ovo smanji.“
Istraživanje je objavljeno u Cochrane Database of Sistematic Reviews.
