Novi rad sa Univerziteta u Bristolu prepisuje istoriju najmračnijeg, najbizarnijeg događaja u istoriji paleontologije.
U Njujorku, u maju 1871. godine, delimično izgrađeni modeli dinosaurusa i drugih praistorijskih stvorenja u prirodnoj veličini, namenjeni za prestižni novi muzej u Central parku, potpuno su uništeni u nasilnom aktu zlonamernog vandalizma od strane bande nasilnika sa maljevima. Razbijeni komadi su odvezeni i zakopani negde u parku, da ih više nikada ne vide.
Do sada se taj gnusni čin pripisivao bivšem američkom političaru Vilijamu „Bosu“ Tvidu.
Ali sada, novi rad Viktorije Kuls sa Odeljenja za istoriju umetnosti u Bristolu i profesora Majkla Bentona sa Bristolske škole nauka o Zemlji baca novo svetlo na incident i, suprotno prethodnim izveštajima, identifikuje ko je zaista stajao iza naredbe i šta ih je pokrenulo do takvog bezobzirnog uništenja – čudan čovek poznat kao Henri Hilton, blagajnik i potpredsednik Central Parka.
„Sve je u vezi sa borbom za kontrolu grada Njujorka u godinama nakon Američkog građanskog rata (1861-1865)“, rekao je Kuls. „Grad je bio u centru borbe za vlast — bitke za kontrolu gradskih finansija i unosnih ugovora o izgradnji i razvoju.“
Kako je grad rastao, kultni Centralni park je dobijao oblik. Više od zelene površine, trebalo je da ima i druge atrakcije, uključujući Paleozojski muzej. Britanski vajar Benjamin Vaterhouse Havkins, koji je stvorio dinosauruse iz Kristalne palate, modele praistorijskih stvorenja u prirodnoj veličini u Londonu, otputovao je u Ameriku i dobio je zadatak da napravi američke verzije modela za muzej paleozoika.
Ali ozloglašeni Vilijam „šef“ Tvid preuzeo je komandu nad gradom i, u korenitim promenama u upravljanju gradom, postavio svoje pristaše na čelo gradskih odeljenja — uključujući Central Park. Poništili su delimično završen projekat krajem 1870. godine, i tu bi stvar ležala, ali je u maju 1871. neko naredio bandi radnika da uništi sav svoj delimično gotov sadržaj.
Profesor Benton objašnjava: „Prethodni izveštaji o incidentu su uvek izveštavali da je to urađeno po ličnim uputstvima samog ‘šefa’ Tvida, iz različitih motiva, od besneće da bi prikazivanje bilo bogohulno, do osvete za uočenu kritiku na njegov račun u Izveštaj Njujork tajmsa o otkazivanju projekta“.
„Čitajući ove izveštaje, nešto nije izgledalo kako treba“, rekao je Kuls. „U vreme kada se Tvid borio za svoj politički život, već optužen za korupciju i finansijska nedela, zašto je onda bio toliko uključen u projekat muzeja?“ Ona je dodala: „Tako smo se vratili na originalne izvore i otkrili da to nije Tveed — a motiv nije bilo bogohuljenje ili povređena sujeta.“
Situaciju su zakomplikovala još dva projekta u razvoju u Centralnom parku u isto vreme, Američki prirodnjački muzej (AMNH) i zoološki vrt Central Park. Ali, kako je objasnio profesor Benton, „na osnovu detaljnih godišnjih izveštaja i zapisnika Central Parka, zajedno sa izveštajima u Njujork tajmsu, možemo pokazati da je pravi negativac bio jedan čudan lik po imenu Henri Hilton.
Coules dodaje: „Pošto su svi primarni izvori sada dostupni na mreži, mogli bismo ih detaljno proučiti – i mogli bismo pokazati da je uništenje na sastanku naredio pravi krivac, Henri Hilton, blagajnik i potpredsednik Central Parka – i izvršeno je dan posle ovog sastanka“.
Hilton je već bio poznat po drugim ekscentričnim odlukama. Kada je primetio bronzanu statuu u parku, naredio je da je ofarba u belo, a kada je skelet kita poklonjen američkom prirodnjačkom muzeju, dao je i njega ofarbati u belo. Kasnije u životu, druge loše prosuđene odluke uključivale su prevaru udovice iz njenog nasledstva, rasipanje ogromnog bogatstva i uništavanje preduzeća i sredstava za život usput.
Profesor Benton je zaključio: „Ovo može izgledati kao lokalni čin razbojništva, ali ispravljanje zapisa je veoma važno u našem razumevanju istorije paleontologije. Pokazujemo da to nije bilo bogohuljenje, ili čin sitne osvete Vilijama Tvida, već čin veoma čudne osobe koja je donela podjednako bizarne odluke o tome kako treba postupati sa artefaktima – farbanjem statua ili skeleta kitova u belo i uništavanjem muzejskih modela. Može se videti kao negativac dela, ali kao lik, Hilton ostaje zagonetna misterija.“
Rad je objavljen u časopisu Zbornik radova Udruženja geologa.
