U godini u kojoj turska republika obeležava stogodišnjicu, zemlja se pomno prati kako bi se videlo da li ujedinjena opozicija može da uspe da svrgne sve autoritarnijeg lidera u zemlji članici NATO-a, piše AP.
Predsednički i parlamentarni izbori u Turskoj, koji se održavaju u nedelju, mogli bi da produže vladavinu predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na treću deceniju – ili bi mogli da usmere zemlju na novi kurs.
Kemal Kiličdaroglu, lider sekularne Republikanske narodne partije levog centra, ili CHP, glavni je izazivač koji pokušava da smeni Erdogana posle 20 godina na funkciji. Ovaj 74-godišnjak je zajednički kandidat šestostranačkog saveza koji je obećao da će demontirati izvršni predsednički sistem koji je Erdogan postavio i vratiti zemlju u parlamentarnu demokratiju uz kontrolu i ravnotežu.
Kao i opozicioni savez, Kiličdaroglu je dobio podršku prokurdske stranke u zemlji, koja prikuplja oko 10 odsto glasova. I ankete su mu donele blagu prednost. Trka je, međutim, toliko blizu da će verovatno biti odlučeno u drugom krugu između dva prva kandidata 28. maja.
Erdogan, izgubio je nešto pod nogama usred posrnule ekonomije i krize troškova života. Njegova vlada je takođe kritikovana zbog svoje loše reakcije nakon razornog zemljotresa koji je pogodio južnu Tursku i ubio desetine hiljada ljudi ranije ove godine.
„Prvi put u 20 godina otkako je Erdogan došao na vlast, on se suočava sa pravim izbornim izazovom koji bi mogao da izgubi“, rekao je Ozgur Unluhisarcikli, direktor kancelarije nemačkog Maršalovog fonda u Ankari, dodajući da je trka bila oko dve suprotstavljene vizije.
„S jedne strane, postoji vizija predsednika Erdogana o bezbednosnoj državi, monističkom društvu, moći koja je konsolidovana u rukama izvršne vlasti“, rekao je on. „S druge strane, postoji vizija, koju predstavlja Kilicdaroglu, pluralističke Turske u kojoj nema druge zajednice, one koja se sve više demokratizuje i … postoji jasna podela vlasti između izvršne, zakonodavne i sudske vlasti.”
Erdogan se bori za treći predsednički mandat, pošto je pre toga bio tri mandata kao premijer. Šezdesetdevetogodišnji lider konzervativne i religiozne Partije pravde i razvoja, ili AKP, već je lider sa najdužim stažem u zemlji. Političar koji izaziva velike podele, Erdogan je svoju izbornu kampanju zasnovao na dosadašnjim dostignućima, predstavljajući sebe kao jedinog političara koji može da obnovi živote nakon zemljotresa 6. februara u južnoj Turskoj koji je srušio gradove i ubio preko 50.000 ljudi.
On je takođe krenuo u veliku potrošnju uoči izbora, uključujući povećanje minimalne plate i penzija, u pokušaju da neutrališe efekte inflacije.
Tokom svoje kampanje, Erdogan je pokušao da prikaže opoziciju kao u dosluhu sa „teroristima“, kao i sa stranim silama koje žele da nanesu štetu Turskoj. U pokušaju da konsoliduje svoju konzervativnu bazu, on je takođe optužio opoziciju da podržava „devijantna“ LGBTK prava i da su „pijanice“. U nedelju je stotinama hiljada njegovih pristalica prikazan lažni video koji prikazuje komandanta zabranjene Kurdistanske radničke partije, ili PKK, kako peva pesmu opozicione kampanje.
Kiličdaroglu je, u međuvremenu, političar koji je meko govori i zaslužan je za zbližavanje ranije razbijene opozicije. Njegova šestostranačka Nacionalna alijansa, koja uključuje islamiste i nacionaliste, obećala je da će preokrenuti demokratsko nazadovanje i gušenje slobode govora i neslaganja pod Erdoganom.
Dva druga kandidata su takođe u trci za predsedničko mesto, ali se smatraju autsajderima. To su Muharem Ince, bivši lider CHP koji je izgubio na poslednjim predsedničkim izborima od Erdogana 2018, i Sinan Ogan, bivši akademik koji ima podršku antiimigrantske nacionalističke partije. Ince, koji je na čelu Otadžbinske stranke, naišao je na kritike pristalica Kiličdaroglua koji ga optužuju da je podelio glasove i primorao izbore na drugi krug.
Glavno pitanje za izbore je ekonomija i visoka inflacija koja je pojela kupovnu moć porodica.
U Istanbulu, vlasnik čajdžinice Cengiz Jel rekao je da će glasati „za promene“ zbog lošeg rukovanja ekonomijom od strane vlade.
„Brinemo za kiriju, struju i druge račune. Jel rekao. „Prošle godine sam svaki novi mesec počinjao sa više dugova.
Drugi ispovedaju svoju trajnu ljubav prema lideru koji je poboljšao infrastrukturu u zemlji i izvukao mnoge iz siromaštva u ranim godinama svoje vladavine.
„Volim svoju naciju. Želim da budem sa liderom koji služi svojoj naciji“, rekao je Arif Portakal, 65-godišnji Erdoganov pristalica u Istanbulu.
Kampanja je obeležena nekim nasiljem. U nedelju su demonstranti u istočnom gradu Erzurumu gađali kamenje dok je gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu vodio kampanju u ime Kiličdaroglua sa vrha autobusa. Najmanje sedam osoba je povređeno.
Birači će takođe glasati za popunjavanje mesta u 600-članom parlamentu. Opoziciji bi bila potrebna barem većina da bi mogla da sprovede neke od demokratskih reformi koje je obećala.
Više od 64 miliona ljudi, uključujući 3,2 miliona turskih državljana u inostranstvu, ima pravo glasa. Više od 1,6 miliona ljudi već je glasalo na glasačkim listićima u inostranstvu ili na aerodromima. Odziv birača u Turskoj je tradicionalno visok.
Postoji zabrinutost oko toga kako će glasači među 3 miliona ljudi koji su raseljeni nakon zemljotresa koji je razorio 11 provincija moći da glasaju. Zvaničnici kažu da se samo 133.000 ljudi koji su bili primorani da napuste svoje rodne gradove registrovali da glasaju na svojim novim lokacijama. Neke političke stranke i nevladine organizacije planiraju da transportuju evakuisane nazad u zonu zemljotresa kako bi im omogućili da glasaju.
Mnogi su se pitali da li bi Erdogan prihvatio izborni poraz.
Veruje se da je Erdogan 2015. radio iza kulisa kako bi blokirao pregovore o koaliciji nakon što je njegova vladajuća stranka izgubila parlamentarnu većinu na izborima. Stranka je povratila većinu na ponovljenim izborima nekoliko meseci kasnije. A 2019. godine, vladajuća stranka je osporila rezultate lokalnih izbora u Istanbulu nakon što je AKP izgubila mesto gradonačelnika. Tada je, međutim, stranka pretrpela ponižavajući poraz na ponovljenim izborima.
Posmatrači su zainteresovani da vide da li organizovana opozicija može da prevaziđe prepreke u zemlji u kojoj lider ima snažnu kontrolu nad medijima, pravosuđem i izbornim telom, i da ipak postigne mirnu promenu režima.
„Svet gleda jer je i ovo eksperiment, jer Turska, kao i neke druge zemlje, već neko vreme ide autoritarnim putem“, rekao je Unluhisarcikli. „I ako se ova putanja može preokrenuti samo kroz izbore, to bi moglo da bude primer drugim zemljama.
