Nikaragva je u sredu usvojila zakon o zatvaranju Crvenog krsta u zemlji, čime je obustavljena akcija u kojoj je vlada izbacila verske redove, dobrotvorne organizacije i građanske grupe, prenosi AP.
Parlament je glasao za zatvaranje Crvenog krsta Nikaragve, optužujući ga za „napade na mir i stabilnost“ tokom antivladinih demonstracija 2018. Lokalni Crveni krst kaže da je samo pomogao u lečenju povređenih demonstranata tokom protesta.
Parlament, kojim dominira Sandinistička partija predsednika Danijela Ortege, naložio je zdravstvenom odeljenju zemlje da stvori „novi Crveni krst Nikaragve“. Nejasno je kako će preopterećen zdravstveni sistem zemlje dobiti novac za to.
Sadašnji Crveni krst, osnovan 1958. godine, uglavnom se finansira domaćim donacijama. Novi zakon će takođe konfiskovati imovinu Crvenog krsta u Nikaragvi i predati je vladi.
Grupe za ljudska prava procenjuju da je tokom vladinog gušenja protesta 2018. ubijeno 355 ljudi, a čak 2.000 je povređeno.
Obuka od tada je zatvorila ili proterala skoro svu organizovanu opoziciju u zemlji i stavila van zakona ili zatvorila više od 3.000 građanskih grupa i nevladinih organizacija.
Mnoge od tih grupa su pružale zdravstvenu zaštitu ili socijalne usluge u siromašnoj zemlji u kojoj državne usluge ne mogu da pokriju potrebe ljudi.
Ortegina vlada zatvorila je građanske grupe u rasponu od konjičkog centra do 94-godišnje nikaragvanske književne akademije.
Ortega je optužio građanske grupe i opozicione aktiviste da rade sa stranim interesima u pokušaju da sruše njegovu vladu.
Vatikan je u aprilu zatvorio svoju ambasadu u Nikaragvi nakon što je vlada te zemlje predložila prekid diplomatskih odnosa.
Dve kongregacije časnih sestara, uključujući red misionara ljubavi koji je osnovala Majka Tereza, proterane su iz Nikaragve prošle godine.
Istaknuti katolički biskup Rolando Alvarez osuđen je prošlog meseca na 26 godina zatvora pošto je odbio da se ukrca u avion koji je odvezao 222 disidenta i sveštenika u egzil u Sjedinjene Države. Takođe mu je oduzeto nikaragvansko državljanstvo.