Mala mušica koja ne leti koja je kolonizovala ostrvo Signi na Antarktiku dovodi do fundamentalnih promena u ekosistemu zemljišta ostrva.
Istraživanje stručnjaka iz British Antarctic Survei (BAS) u saradnji sa Univerzitetom u Birmingemu otkrilo je da alohtone vrste mušica značajno povećavaju stopu raspadanja biljaka, što rezultira tri do pet puta povećanjem nivoa nitrata u zemljištu u poređenju sa lokalitetima. gde se javljaju samo domaći beskičmenjaci.
Studija, objavljena u časopisu Soil Biologi and Biochemistri, bila je deo doktorske studije. projekat koji je završila dr. Jesamine Bartlett zajedno između Birmingema i BAS-a, i opisuje kako mušica, Eretmoptera murphii, menja ekosisteme zemljišta na ostrvu. Insekt je razlagač, hrani se mrtvom organskom materijom širom ostrva koja oslobađa velike količine hranljivih materija u tlo.
Dr Bartlet, vodeći autor studije, kaže: „Antarktička tla su sistemi sa veoma ograničenim hranljivim materijama jer su stope razlaganja tako spore. Hranljive materije su tu, ali je ovoj invazivnoj mušici bilo potrebno da ih otključa na ostrvu Signi. To je ‘ inženjer ekosistema’ na sličan način kao i kišne gliste u zemljišnim sistemima umerene klime.“
Eretmoptera murphii, rodom je iz Južne Džordžije – ostrva u subantarktičkom regionu. Na ostrvo Signi je uveden slučajno tokom botaničkog eksperimenta 1960-ih, iako je njegovo širenje postalo očigledno tek tokom 1980-ih. Pre toga, jedine kopnene lokacije na Signiju sa visokim nivoom hranljivih materija bile su one povezane sa morskim vrstama koje izlaze na obalu, na primer kolonije pingvina i foke.
Nivo nitrata izmeren u zemljištu koje je kolonizovao Eretmoptera bio je uporediv sa onim pronađenim u blizini pljuska, uprkos tome što je mušica velika samo nekoliko milimetara. To je zato što gustina naseljenosti larvi mušica može dostići i preko 20.000 jedinki po m 2 na nekim lokacijama.
Širenje od strane ljudi, uglavnom tako što se vozi na đonima istraživača i turista, mušica je postepeno proširila područje koje je kolonizovala na ostrvu. Može čak i da preživi u morskoj vodi neko vreme, što dovodi do pretpostavki da bi na kraju mogao da stigne do drugih ostrva.
Profesor Peter Convei, kopneni ekolog sa BAS-a, kaže: „Posebna karakteristika Antarktika je to što je do sada imao vrlo malo invazivnih vrsta i zaštita ovog ekosistema je veoma visok prioritet. Iako na nekom nivou, postoji dosta svesti o implikacije invazije vrsta, ovo istraživanje zaista naglašava kako i najmanja životinja još uvek može imati izuzetno značajan uticaj.“
Neprijateljsko okruženje Antarktika predstavlja ogromnu barijeru za ove invazivne vrste sa veoma niskim temperaturama, vlagom i dostupnošću hranljivih materija. Pored porasta temperatura u regionu, hranljive materije koje oslobađaju mušice počeće da dozvoljavaju više ovih osvajača.
Dr Skot Hejvord, ekolog sa Univerziteta u Birmingemu i koautor, kaže: „Aktivnost mušica na Signiju, u kombinaciji sa klimatskim promenama, potencijalno ‘otvara vrata’ za uspostavljanje drugih vrsta, što može dodatno ubrzati klimatske promene. Mušica ima kapacitet da preživi na mnogim antarktičkim lokacijama, tako da je praćenje širenja i uticaja na Signi od vitalnog značaja za naše razumevanje drugih antarktičkih ekosistema.“
