Britanski regulator plodnosti potvrdio je u sredu rođenje prvih beba u Velikoj Britaniji koje su stvorene eksperimentalnom tehnikom koja kombinuje DNK troje ljudi, u pokušaju da se spreči da deca naslede retke genetske bolesti.
Uprava za ljudsku oplodnju i embriologiju saopštila je da je manje od pet beba rođeno na ovaj način u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali nije dalo više detalja kako bi zaštitili identitet porodica. Ovu vest je prvi preneo list Gardijan.
2015. Velika Britanija je postala prva zemlja koja je usvojila zakon koji reguliše metode za sprečavanje žena sa neispravnim mitohondrijama – izvorom energije u ćeliji – da prenesu defekte na svoje bebe. Prva beba na svetu rođena ovom tehnikom prijavljena je u SAD 2016.
Genetski defekti mogu rezultirati bolestima kao što su mišićna distrofija, epilepsija, srčani problemi i intelektualni nedostaci. Otprilike jedno od 200 dece u Britaniji se rađa sa mitohondrijskim poremećajem. Do danas su 32 pacijenta odobrena za takav tretman.
Za ženu sa neispravnim mitohondrijama, naučnici uzimaju genetski materijal iz njene jajne ćelije ili embriona, koji se zatim prenosi u donorsko jaje ili embrion koji još uvek ima zdrave mitohondrije, ali je uklonjen ostatak ključne DNK.
Oplođeni embrion se zatim prenosi u matericu majke. Genetski materijal iz donirane jajne ćelije čini manje od 1% deteta stvorenog ovom tehnikom.
„Lečenje doniranja mitohondrija nudi porodicama sa teškom naslednom mitohondrijskom bolešću mogućnost zdravog deteta“, navodi se u saopštenju britanskog regulatora za plodnost u sredu. Agencija je saopštila da su još „rani dani“, ali se nada da će uključeni naučnici sa Univerziteta Njukasl uskoro objaviti detalje lečenja.
Britanija zahteva od svake žene koja je podvrgnuta lečenju da dobije odobrenje od Uprave za ljudsku oplodnju i embriologiju. Regulator kaže da porodice ne moraju imati druge dostupne opcije za izbegavanje prenošenja genetske bolesti da bi bile kvalifikovane.
Mnogi kritičari se protive tehnikama veštačke reprodukcije, tvrdeći da postoje drugi načini da ljudi izbegnu prenošenje bolesti na svoju decu, kao što su donacija jajnih ćelija ili skrining testovi, i da eksperimentalne metode još uvek nisu dokazane bezbedne.
Drugi upozoravaju da bi podešavanje genetskog koda na ovaj način moglo biti klizav teren koji bi na kraju vodio do dizajnerskih beba za roditelje koji ne samo da žele da izbegnu nasledne bolesti već da imaju višu, jaču, pametniju ili lepšu decu.
Robin Lovell-Badge, stručnjak za matične ćelije na Institutu Frensis Krik, biomedicinskom istraživačkom centru u Londonu, rekla je da bi bilo ključno pratiti budući razvoj beba.
„Biće zanimljivo znati koliko je tehnika (donacije mitohondrija) funkcionisala na praktičnom nivou, da li su bebe slobodne od mitohondrijalnih bolesti i da li postoji rizik da razviju probleme kasnije u životu“, rekao je on u izjavi.
Naučnici u Evropi su ranije ove godine objavili istraživanje koje je pokazalo da se u nekim slučajevima mali broj abnormalnih mitohondrija koji se neizbežno prenose iz jajne ćelije majke u jajnu stanicu donora može reprodukovati kada je beba u materici, što bi na kraju moglo dovesti do genetske bolesti. .
Lovell-Badge je rekao da razlozi za takve probleme još nisu shvaćeni i da će istraživači morati da razviju metode za smanjenje rizika.
Prethodno istraživanje koje je procenjivalo drugu tehniku stvaranja beba od tri osobe, uključujući donatora jajnih ćelija, pokazalo je da su godinama kasnije deca bila dobro kao tinejdžeri, bez znakova neuobičajenih zdravstvenih problema i dobrih ocena u školi.
Lekari u SAD su prvi objavili prvu bebu na svetu koja je koristila tehniku doniranja mitohondrija, nakon što je tretman sproveden u Meksiku.
