Bolivijski general koji je zarobio vođu argentinsko-kubanske gerile Ernesta „Če“ Gevaru je sahranjen, a bolivijska levičarska nacionalna vlada izbegavala je ceremoniju u gestu koji je razbesneo njegove rođake, prenosi AP.
Penzionisani general Geri Prado Salmon, heroj za neke sunarodnike i parija za druge, preminuo je u subotu u 84. godini od bubrežnih komplikacija.
Proglašen je „nacionalnim herojem“ 1967. godine, ali je takođe optužen 2009. za učešće u pokušaju državnog udara protiv tadašnjeg predsednika Eva Moralesa. Bolivijska vojska nije sahranila Parda uz bilo kakve počasti za nedeljnu ceremoniju, iako je primio počast od gradskih i regionalnih zvaničnika.
Nijedna vlast iz nacionalne vlade u La Pazu nije izdala bilo kakvu izjavu o Pradovoj smrti, kao ni vojni zvaničnici. Nijedan aktivni pripadnik vojske nije učestvovao u bdenju niti na sahrani i nije bilo aktivnih oficira koji su pratili Pradov kovčeg, kao što je norma za preminule pripadnike službe – što je sve uznemirilo Pradovu porodicu.
„Moj muž neće biti počašćen. Komandanti krše pravila da bi zadovoljili vladu“, rekla je Marija del Karmen Morales, Pradova udovica, za lokalni list El Deber.
Pradov sin, Gari Prado Arauz, rekao je da je odbijen zahtev Sindikata penzionisanih vojnih lica da se odaju počasti. „Šteta“, rekao je novinarima na očevom bdenju.
Prado je primio priznanje od lokalnih vlasti u Santa Kruzu, najmnogoljudnijem gradu u okrugu u kojem je živeo. Vlada regiona Santa Kruz položila je Prado u državu, a prijatelji i članovi porodice, kao i penzionisani vojni oficiri, služili su misu u gradskoj katedrali pre nego što je sahranjen.
Prado je bio kapetan 8. oktobra 1967. kada je komandovao patrolom koja je uhvatila legendarnog gerilca u bolivijskoj džungli.
U svojoj knjizi „Kako sam uhvatio Čea“ i u narednim intervjuima, Prado je izjavio da nije odgovoran za Gevarino pogubljenje, koje su naredili viši oficiri. „Nisam imao ništa s tim. Tražio sam ostale gerilce. Kada sam se vratio u logor, već su ga pogubili”, rekao je on.
Kasnije u životu, Prado je bio ambasador Bolivije u Velikoj Britaniji početkom 1990-ih i u Meksiku 2000-2002. Meksički pisac i reditelj Alberto Hijar mu je tokom svog poslanja u Meksiku bacio čašu vina u lice, vičući: „U zdravlje ’Če’, ubice.
Vlada se značajno distancirala od Prada tokom mandata Moralesa, levičarskog predsednika na funkciji od 2006. do 2019. godine, koji je priznati poštovalac kubanske revolucije i prijatelj pokojnog kubanskog predsednika Fidela Kastra.
Prado je odslužio 11 godina kućnog pritvora nakon što je optužen za navodni terorizam kao deo navodne zavere protiv Moralesa 2009. Morales je trenutni lider vladajućeg Pokreta ka socijalizmu, ili MAS.
Dok je Prado bio u opoziciji, pristalice su mu se divile zbog njegove podrške liderima Santa Kruza, ekonomskog pokretača zemlje koji je dugo bio u sukobu sa političarima u La Pazu.
Bivši predsednik desnog centra Karlos Mesa, koji je bio na funkciji 2003-2005, poslao je poruku saučešća. „Duboko sam tužan zbog smrti generala Gerija Prada, časnog vojnog čoveka i dobre osobe. Protagonista istorijskog i fundamentalnog događaja u našoj istoriji, hapšenja Ernesta Če Gevare“, napisao je na Tviteru.
Gevarini gerilci su se borili u bolivijskoj džungli devet meseci između 1966. i 1967.
Gevara, Argentinac koji je kasnije postao kubanski državljanin, sahranjen je zajedno sa drugim gerilskim borcima u Valle Grandeu, u blizini mesta gde je zarobljen. Gde su njegovi posmrtni ostaci držani su u tajnosti dok nisu pronađeni i prebačeni u Santa Klaru na Kubi 1997.
