Veliki međunarodni tim neuronaučnika, psihologa i specijalista za mentalno zdravlje pronašao je dokaz da rodna diskriminacija tokom godina formiranja može činiti delove ženskog mozga tanjim. U svojoj studiji, objavljenoj u Proceedings of the National Academi of Sciences, grupa je analizirala skupove podataka iz 29 zemalja tražeći moguće uticaje na mozak žena koje doživljavaju rodnu diskriminaciju tokom svog detinjstva.
Prethodno istraživanje je nagovestilo mogućnost da rodna diskriminacija utiče na funkciju mozga — neke studije su pokazale da može dovesti do problema mentalnog zdravlja i nižeg akademskog postignuća. U ovom novom naporu, istraživači su želeli da znaju da li takav tretman dovodi do fizičkih znakova oštećenja.
Da bi saznali, proučavali su podatke o pacijentima za 7.876 ljudi iz 29 zemalja koji su bili podvrgnuti MR skeniranju. U podatke su uključene informacije kao što su njihov društveni položaj i akademska evidencija. Kao deo svoje analize, uključili su i indekse nejednakosti izračunate da opišu stepen rodne diskriminacije povezane sa datom zemljom.
Istraživači su otkrili obrazac – žene iz zemalja sa visokim indeksom nejednakosti imale su tri regiona mozga koji su bili tanji nego kod žena u zemljama u kojima je bilo malo rodne nejednakosti. Takođe su otkrili da što je veći broj indeksa, to su tanji regioni mozga.
Sva tri regiona su bila u desnoj hemisferi; desni medijalni orbitofrontalni korteks, leva lateralna okcipitalna kora i desni kaudalni prednji cingulat — delovi mozga koji su negativno pogođeni kod dece oba pola u uslovima nepovoljnih iskustava iz detinjstva.
Istraživači sugerišu da se u nekim zemljama može dogoditi samoispunjavajuće proročanstvo. Ako lideri veruju da su žene manje inteligentne od muškaraca, zakoni i društvene prakse mogu dovesti do rodne diskriminacije koja šteti mozgu žena dok rastu, možda utičući na inteligenciju u tom procesu. Oni predlažu način da se ovo spreči je da lideri odbace stereotipe i prekinu takve cikluse.
