Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) sa velikom žalošću obaveštava javnost da je 9. maja 2023. godine u Beogradu, u 92. godini, preminuo njen redovni član Milosav Marjanović (Nikšić, Crna Gora, 24. avgust 1931), jedan od naših najznačajnijih matematičara, koji je poseban doprinos dao u proučavanju topologije i didaktike matematike.
Glavni naučni rezultati akademika Marjanovića vezani su za topološku klasifikaciju prostora zatvorenih skupova.
Zajedno sa R. Tomovićem i S. Stankovićem dao je preciznu matematičku konceptualizaciju morfološkog tipa linijskih figura, rešenje koje služi kao osnova kod mašinskog čitanja rukopisa.
Diplomirao je matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1955. godine.
Na istom fakultetu izabran je za asistenta 1957. godine. Školsku 1959/60. godinu proveo je na specijalizaciji u Matematičkom institutu Poljske akademije nauka u Varšavi, radeći pod rukovodstvom istaknutih poljskih matematičara J. Mikusinjskog i R. Sikorskog.
Doktorirao je 1964. godine sa tezom „Mur–Smitova konvergencija u opštoj topologiji“.
Iste godine izabran je u zvanje docenta na PMF-u u Beogradu. Za vanrednog profesora izabran je 1969, a za redovnog 1980. godine. Školske 1967/68. godine boravio je na postdoktorskim studijama na Univerzitetu Floride u Gejnsvilu (University of Florida, Gainesville, USA) gde je sarađivao sa istaknutim holandskim matematičarem J. de Grotom (J. de Groot). Od 1995. radio je i kao profesor metodike matematike na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1976, a za redovnog 1991. godine. Pristupnu akademsku besedu „Prostori zatvorenih skupova” održao 11. maja 1992.
