Lideri bogatih zemalja Grupe sedam (G7) moraju da osude svaku pretnju upotrebom nuklearnog oružja i obećaju „odlučnu akciju“ protiv takvog poteza kada održe samit sledeće nedelje u gradu Hirošimi, rekao je izaslanik Ukrajine u Japanu, prenosi Rojters.
Nuklearne tenzije su porasle od početka sukoba sa Ukrajinom pošto je predsednik Vladimir Putin više puta upozoravao da je Rusija spremna da upotrebi svoj nuklearni arsenal, ako bude potrebno, za odbranu svog „teritorijalnog integriteta“.
Sergij Korsunski je takođe rekao Rojtersu da su se uslovi oko nuklearne elektrane u Zaporožju naglo pogoršali, a situacija na koju je šef nadzornog tela UN za nuklearnu energiju upozorio tokom vikenda da je postala „potencijalno opasna“.
„Trebalo bi da bude vrlo jasna izjava konkretno onih nuklearnih sila iz G7 da se upotreba nuklearnog oružja ili nuklearni terorizam neće tolerisati i da će naići na gotovo odlučne akcije velikih sila“, rekao je on.
Komentari izaslanika usledili su kada je Rusija pokrenula dronove, rakete i vazdušne napade na ukrajinsku prestonicu Kijev i druge gradove uoči svog cenjenog praznika Dana pobede 9. maja koji slavi poraz nacističke Nemačke.
Predsednik Ukrajine Volodomir Zelenski koristiće video vezu da prisustvuje skupu G7 od 19. do 21. maja u Hirošimi, koji je postao prvi grad na svetu koji je pretrpeo atomsko bombardovanje 1945. godine, dodajući značaj poruci njegove zemlje.
„Najvažnije je da samit kada budemo imali realnu pretnju od nuklearnog terorizma, taj samit bude u Hirošimi“, dodao je Korsunski.
On je pozvao na pregovore G7 o nuklearnoj bezbednosti i globalnoj arhitekturi, pošto i Međunarodno udruženje za atomsku energiju (IAEA) i Savet bezbednosti UN nisu imali moć.
„Možda bi trebalo doneti dodatne odluke“ o novom sistemu, dodao je on.
„Verujemo da među G7 mora postojati konsenzus ako želimo veći sistem međunarodne bezbednosti koji bi zaštitio bilo koju zemlju u svetu. Ne govorimo samo o Ukrajini.
Druga velika nada Ukrajine je da će se na samitu razgovarati o naporima za rekonstrukciju – u čemu se Korsunski nada da bi Japan mogao da odigra ključnu ulogu, u svetlu svog iskustva u obnovi nakon katastrofa – posebno koristeći zamrznuta ruska sredstva za to.
U februaru je Evropska unija saopštila da je formirala ad hoc grupu da vidi o korišćenju zamrznutih ruskih fondova za obnovu Ukrajine.
Prošle nedelje, belgijski premijer Aleksandar De Kru rekao je da njegova vlada ispituje kako bi ruska imovina mogla da se iskoristi za pomoć ukrajinskim ratnim naporima.
