Blokirani u nastavku karijere i ostali bez ikakvog izvora prihoda. Izolovani od prijatelja, saradnika i zajednice. Niski kreditni rezultati ili praznine u životopisu koji ih prate godinama nakon zlostavljanja.
Nova studija zapadnih istraživača naglašava posledice ekonomskog zlostavljanja žena na selu — i njihovu otpornost na to.
„Tamo gde se neko nalazi menja resurse kojima ima pristup, što menja način na koji će komunicirati sa ljudima. To menja sve“, rekla je Tara Mantler, profesorka zdravstvenih nauka specijalizovana za zdravlje žena.
„Kada razmišljamo o otpornosti, to nije nužno neko ko se suočio sa nedaćama i trijumfovao, koliko neko ko preživljava. Za žene koje doživljavaju rodno zasnovano nasilje, to je otpornost, preživljavanje svaki dan.“
Obim problema je zapanjujući.
Studija navodi otrežnjujuće statistike: 44 odsto svih žena u Kanadi koje su bile u intimnoj vezi prijavilo je neki oblik nasilja tokom svog života. To je procenjena cena od 7,4 milijarde dolara između direktnih usluga – skloništa i poziva policije, na primer – i indirektnih uticaja, kao što su posete bolnici.
„Ovo nije mala grupa. Ovo utiče na sve. Važno je da počnemo da vodimo te razgovore i razmišljamo o načinima na koje možemo da promenimo sistem“, rekao je Mantler.
U okviru svoje nedavne studije, tim zapadnih istraživača intervjuisao je 12 članova osoblja skloništa i 14 žena koje se suočavaju sa rodno zasnovanim nasiljem, između 18 i 59 godina. Svi učesnici su živeli u ruralnim zajednicama širom provincije, neki u jugozapadnom Ontariju, a drugi sve do Tander Beja.
„Mnoga pitanja koja su zaista specifična za ruralna područja pokrenule su žene, kao i pružaoci usluga, koji su bili zahvalni što smo se konačno fokusirali na njihova iskustva, jer znaju koliko se razlikuju od urbanih iskustava“, rekla je Julia Iates, dipl. ’21, MSc’23, istraživač na studiji.
„Ruralne zajednice su manje, pa je ženama u tim zajednicama teže da izađu iz svojih veza ili izađu iz stigme oko svojih veza, jer je manje članova zajednice i ljudi više poznaju posao“, dodala je ona.
Studija je otkrila faktore koji ometaju otpornost seoskih žena, a gubitak prihoda je visoko na listi. Neke žene su mogle da nastave da rade, ali im je čekove plata uzimao ili ih je vodio partner. Drugi nisu bili u mogućnosti da zadrže posao, bilo zbog zloupotrebe i kontrole koju vrše njihovi partneri, ili zbog ruralnih barijera, poput malog ili nikakvog javnog prevoza. Ponekad su bili fizički povređeni i nisu mogli da stignu na posao.
„To što nisu imali posao dok su bili u vezi uticalo je na njih nakon što su napustili vezu jer su sada imali velike praznine u svom radnom iskustvu“, rekao je Jejts.
Finansije takođe mogu nekoga da oteraju nazad do partnera koji zlostavlja, primetili su istraživači. Za one koji imaju lošu kreditnu sposobnost ili nedostatak radne istorije, put do iznajmljivanja kuće ili dobijanja posla može biti izuzetno težak.
Mnoge realnosti ekonomskog zlostavljanja su pogoršane izolacijom koju su iskusile žene koje žive na selu.
„Ponekad razmišljamo o zlostavljanju kako se dešava, a onda je to gotovo. Te posledice — uništeni kreditni rezultat ili gubitak posla jer nisu mogli fizički da se pojave jer su imali značajno fizičko zlostavljanje ili im partner nije hteo da odsustvo—oni imaju trajne ekonomske uticaje i posledice koje se često pojačavaju u malim gradovima gde nema toliko poslodavaca, nema toliko opcija“, rekao je Mantler.
„Ovo su ciklusi koje je ženama zaista teško prekinuti.
Donja granica?
Ekonomska samodovoljnost, gde žena nije prinuđena da zavisi od svog partnera u pogledu prihoda, gotovine za podmirivanje dnevnih potreba ili sposobnosti za rad, ključni je faktor za otpornost, otkrili su istraživači.
Mantler i Jejts su rekli da su rešenja u isto vreme jednostavna i izuzetno složena, od podrške lokalnim agencijama do rešavanja sistemskih barijera.
Ulaganje u rad skloništa je od suštinskog značaja, rekli su, posebno jer su zaposleni stručnjaci za podršku i realnost svojih zajednica.
Istraživači se takođe nadaju da će svi, od menadžera za zapošljavanje do kreatora politike, dublje razmisliti o posledicama rodno zasnovanog nasilja.
„Ima mnogo ljudi koji ne znaju i zaista je neprijatno govoriti o rodno zasnovanom nasilju“, rekao je Mantler. „Moramo da počnemo sa ovim razgovorima, jer ima mnogo ljudi koji bi bili voljni da nešto urade, voljni da se mobilišu, samo da znaju.“
