Instagram i TikTok su dve od najbrže rastućih društvenih medija u SAD, koje nude zabavu i povezivanje sa svetskom zajednicom sa lakoćom prelaska prsta. Uprkos njihovoj sve većoj popularnosti, malo istraživanja se fokusiralo na vezu između specifične upotrebe Instagrama i TikToka i psihološkog blagostanja osobe.
Poznati istraživači pametnih telefona sa Univerziteta Bejlor, dr Meredit E. Dejvid, vanredni profesor marketinga, i Džejms A. Roberts, dr, profesor marketinga Ben H. Vilijams na poslovnoj školi Hankamer, istražili su korelaciju između „stanja toka“ — ili sreće koju pojedinci doživljavaju — dok koriste Instagram i TikTok i psihološkog blagostanja.
Dejvid i Roberts su objavili svoje istraživanje — „Stanje toka Instagrama i TikToka i njihova povezanost sa psihološkim blagostanjem“ — u sajberpsihologiji, ponašanju i društvenim mrežama.
Studija je anketirala 420 odraslih u SAD kako bi istražila stanja protoka koja se doživljavaju prilikom korišćenja Instagrama i TikTok-a i da li ova stanja toka različito utiču na dobrobit. Stanje protoka se postiže kada su ljudi toliko zaokupljeni aktivnošću da im se čini da im malo šta drugo nije važno i oni će često nastaviti aktivnost uprkos njenim negativnim posledicama.
Studija je utvrdila da je teleprisutnost ključna komponenta protoka koja pokreće problematično ponašanje na društvenim mrežama i zavisnost. Teleprisutnost za korisnike Instagrama i TikTok-a bila je povezana sa višim nivoima zavisnosti, lutanja uma, FOMO-a, anksioznosti i depresije. Studija je otkrila da bi se 28% korisnika Instagrama i 24% korisnika TikTok-a u studiji kvalifikovalo kao zavisnici na osnovu dijagnostičkih kriterijuma.
Ove platforme društvenih medija mogu da obezbede beg od svakodnevnih briga, ali ako se prekomerno koriste, one su loša strategija suočavanja, rekao je David.
„Verovatno je da uranjanje u svet stvoren iskustvom društvenih medija zamenjuje značajnije i bliske međuljudske odnose od kojih zavisi naše psihičko blagostanje“, rekao je Dejvid.
Obično se pretpostavlja da je iskustvo protoka slično na platformama društvenih medija, ali to nije bio slučaj sa Instagramom i TikTokom, otkrili su istraživači. Korisnici TikTok-a prijavljuju više nivoe ukupnog protoka, uživanja i izobličenja vremena od korisnika Instagrama. Visoka teleprisutnost pronađena je kod 53% korisnika TikTok-a, ali samo 38% korisnika Instagrama. Ova razlika u sastavu toka sugeriše da mogu postojati važne razlike u načinu na koji pojedinci doživljavaju protok na različitim platformama društvenih medija.
Na primer, Instagram je više lične prirode. Korisnici objavljuju fotografije i komentarišu postove unutar intimnijeg kruga prijatelja, dok se TikTok video snimci dele sa većom mrežom prijatelja, pratilaca i često stranaca sa primarnom svrhom da zabavljaju i prikupljaju lajkove, komentare i deljenja.
Korisnici TikTok-a zabavljaju se gledajući mnoštvo kratkih video zapisa u aplikaciji, što pruža stalno pojačanje za nastavak gledanja video zapisa. Ovo ponašanje dovodi do viših nivoa vremenske distorzije stanja protoka. U studiji, korisnici TikTok-a su izjavili da su skloniji da izgube pojam o vremenu i da provode više vremena nego što su nameravali. Takođe su prijavili da su postali toliko zaokupljeni listanjem video snimaka da su nastavili aktivnost uprkos negativnim posledicama.
Negativni uticaji izobličenja vremena i teleprisustva mogu se ublažiti trošenjem manje vremena na aplikacije. Roberts preporučuje:
Na kraju krajeva, ono što određuje pozitivne ili negativne efekte društvenih medija diktira pojedinačni korisnik.
„Kada se prekomerno koriste kao zamena za prave veze i komunikacije, društveni mediji mogu izazvati zavisnost i štetiti dobrobiti“, rekao je David. „U malim dozama može ispuniti radoznalost, zabaviti, pa čak i obrazovati. Namerno korišćeni, društveni mediji mogu biti korisno sredstvo za povezivanje sa drugima i negovanje uspostavljenih odnosa.“
