Rusija u utorak slavi godišnjicu pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu paradom na Crvenom trgu, uz pojačano obezbeđenje, nakon niza napada dronom, uključujući i samu citadelu Kremlja, za koje je Moskva okrivila Ukrajinu, prenosi Rojters.
Dan pobede je jedan od najvažnijih državnih praznika u Rusiji, kada se ljudi obeležavaju ogromne žrtve koje je podneo Sovjetski Savez tokom takozvanog Velikog otadžbinskog rata 1941-45, u kome je stradalo oko 27 miliona građana.
Ova godišnjica je još emotivnija jer Rusija oplakuje hiljade vojnika poginulih u skoro 15-mesečnom ratu u Ukrajini koji ne pokazuje znake kraja.
Rusija je takođe potresena od napada dronovima, uključujući onaj na Kremlj 3. maja za koji je rekla da je bio pokušaj ubistva predsednika Vladimira Putina. Ukrajina, za koju se očekuje da će uskoro pokrenuti kontraofanzivu za ponovno zauzimanje zemlje, poriče umešanost.
Putin je u više navrata uporedio rat u Ukrajini – koji opisuje kao bitku protiv nacionalista inspirisanih „nacizmom“ – sa izazovom sa kojim se Sovjetski Savez suočio kada je Hitler izvršio invaziju 1941.
Kijev kaže da je to apsurdno i optužuje Rusiju da se ponaša kao nacistička Nemačka vodeći ničim izazvan agresorski rat i zauzimanje ukrajinske teritorije.
Očekuje se da će Putin, njegov ministar odbrane i drugi visoki zvaničnici pregledati paradu na Crvenom trgu, koja obično uključuje tenkove, lansere interkontinentalnih raketa i trupe u maršu.
Međutim, odražavajući povećanu zabrinutost za bezbednost koju su delimično izazvali napadi dronovima, vlasti su otkazale tradicionalni prelet. Takođe je bilo izveštaja o manjem broju vojnika i manje vojne opreme koji se pridružio ovogodišnjoj paradi, jer sukob u Ukrajini uzima težak danak ljudima i opremi.
Vlasti širom zemlje otkazale su procesije „Besmrtnog puka“, na kojima ljudi nose portrete rođaka koji su se borili protiv nacista.
Putin će održati govor na Crvenom trgu, gde će mu se pridružiti lideri nekoliko bivših sovjetskih republika. U prošlogodišnjem obraćanju on nije pomenuo Ukrajinu, ali je kritikovao vojnu alijansu NATO-a zbog širenja na granice Rusije i pozdravio sovjetsko herojstvo u pružanju otpora Hitleru.
Od tada je i Finska – koja se graniči sa Rusijom – takođe ušla u NATO.
„Neka više niko ne zadire u svete granice naše otadžbine“, rekao je patrijarh Kiril, poglavar moćne Ruske pravoslavne crkve i bliski Putinov saveznik, polažući cveće u ponedeljak na Grob neznanog vojnika u centru Moskve.
„Ali da bi to bilo tako, naša zemlja mora biti jaka jer se ne napada zemlja od koje se strahuje.
Upitan u ponedeljak o otkazivanju nekih događaja povodom Dana pobede, portparol Kremlja Dmitrij Peskov okrivio je Ukrajinu: „Kada imamo posla sa državom koja je de fakto sponzor terorizma, onda je bolje da preduzmemo mere predostrožnosti.
Pored napada na kompleks Kremlja, Moskva takođe krivi Ukrajinu za napade dronovima tokom protekle nedelje na skladišta goriva, teretne vozove i više ciljeva na Krimu, koji je Rusija nasilno anektirala Ukrajini 2014.
Moskva je takođe optužila Kijev i Zapad da su u subotu izvršili bombaški napad u automobilu u kojem je ranjen istaknuti ruski nacionalistički pisac Zahar Prilepin.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski iznervirao je Rusiju u ponedeljak pomerivši dan kada njegova zemlja obeležava savezničku pobedu nad nacističkom Nemačkom na 8. maj, svrstavajući je sa zapadnim nacijama u odbacivanju njene sovjetske prošlosti.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova označila je Zelenskog kao „izdajnika”, rekavši da je izdao sećanje na Ukrajince koji su poginuli u borbi protiv nacista.