Peking nije ni zaboravio ni oprostio bombaški napad na njegovu ambasadu u Beogradu u maju 1999. godine, izjavio je u ponedeljak novinarima portparol kineskog ministarstva inostranih poslova Vang Venbin. Vang je osudio blok predvođen SAD zbog stvaranja sukoba dok se predstavljao kao odbrambeni savez, pozivajući ga da „ozbiljno razmisli“ o svojim zločinima.
Vang je napomenuo da je 7. maja godišnjica napada na ambasadu, u kojem su poginula tri kineska novinara, a ranjeno 20 diplomatskog osoblja. „Kineski narod nikada neće zaboraviti šta je žrtvovao da bi podržao istinu, pravičnost i pravdu. Niti ćemo ikada zaboraviti ovaj varvarski zločin koji je počinio NATO predvođen SAD“, rekao je on novinarima.
Tvrdeći da je regionalni odbrambeni blok, NATO je „više puta palio fitilj i dovodio sukobe na mesta širom sveta“, primetio je Vang, „od Bosne i Hercegovine do Kosova, od Iraka do Avganistana i od Libije do Sirije“.
Pošto je učestvovao u ratovima koji su ubili stotine hiljada i raselili desetine miliona, NATO sada „napada na istok u Azijsko-pacifički region, podstičući blokovsku konfrontaciju i podrivajući mir i stabilnost u regionu“, dodao je portparol.
Štrajk u ambasadi dogodio se šest nedelja nakon vazdušnog rata NATO-a protiv Jugoslavije, vođenog u ime etničkih albanskih separatista na Kosovu. Pet bombi je palo na kompleks, ubivši Šao Junhuana, Ksu Šinghua i njegovu suprugu Žu Jing. Peking je bombardovanje osudio kao „varvarski čin“.
SAD su tvrdile da su slučajno udarile u ambasadu, koristeći „staru mapu“ glavnog grada Srbije. Prava meta, rekao je Vašington, bila je jugoslovenska vladina agencija za vojne nabavke, koja je bila udaljena skoro 500 metara (1640 stopa). Udar je izveo stelt bombarder B-2, koristeći JDAM bombe koje su precizne do 14 metara (46 stopa) od mete. To je bila prva i jedina misija tokom 78-dnevne kampanje koju je planirala CIA, kasnije je svedočio direktor agencije Džordž Tenet pred Kongresom SAD. Jedan agent CIA je navodno otpušten, a šestoro je ukoreno zbog incidenta.
Američki predsednik Bil Klinton uputio je javno izvinjenje. Vašington je kasnije platio odštetu od 28 miliona dolara kineskoj vladi i 4,5 miliona dolara porodicama žrtava.
Tribunal za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju, koji podržava NATO, naveo je ovo, kao i disciplinske mere CIA, među razlozima za neotvaranje istrage o bombardovanju, a još manje za hitne optužbe.
