Kralj Čarls III krunisan je u u Vestminsterskoj opatiji, na ceremoniji izgrađenoj na drevnim tradicijama u vreme kada se britanska monarhija suočava sa neizvesnom budućnošću.
U srednjovekovnoj opatiji su se čule trube, a kongregacija je uzvikivala „Bože čuvaj kralja Čarlsa“ dok je ceremonija počela pred više od 2.000 gostiju, uključujući svetske lidere, aristokrate i poznate ličnosti. Napolju su se hiljade vojnika, desetine hiljada gledalaca i mali broj demonstranata okupili duž rute kojom je kralj putovao od Bakingemske palate u pozlaćenoj kočiji sa konjskom zapregom.
Bila je to poslednja milja sedmodecenijskog puta za Čarlsa od naslednika do monarha.
Za kraljevsku porodicu i vladu, ova prilika – pod kodnim nazivom Operacija Zlatna kugla – predstavlja prikaz nasleđa, tradicije i spektakla bez premca širom sveta.
Očekivalo se da će obred posmatrati milioni, iako su strahopoštovanje i poštovanje koje je ceremonija bila osmišljena da izazove uglavnom nestala — i mnogi su dan dočekali sa apatijom.
Neki su to čak dočekali sa prezirom. Republikanski demonstranti okupili su se napolju da uzvikuju „Ne moj kralj“ za proslavu institucije za koju kažu da se zalaže za privilegije i nejednakost, u zemlji sve većeg siromaštva i raspadanja društvenih veza. Nekoliko njih je uhapšeno.
Kako su gosti dolazili, crkva je zujala od uzbuđenja i cvetala je od mirisnog cveća i šarenih šešira. Među njima su bili prva dama SAD Džil Bajden, francuski predsednik Emanuel Makron, kanadski premijer Džastin Trudo, osam sadašnjih i bivših britanskih premijera, kao i Džudi Denč, Ema Tompson i Lajonel Riči.
Hiljade ljudi iz celog Ujedinjenog Kraljevstva i celog sveta kampovalo je preko noći duž rute od 2 kilometra kojom su kralj i njegova supruga Kamila putovali da bi stigli do opatije.
Na tradicionalnoj anglikanskoj službi malo prilagođenoj za savremeno doba, Čarls, odeven u grimizno-krem odoru, zakleo se na Bibliji da je „pravi protestant“.
Ali po prvi put, krunisanoj zakletvi je dodat predgovor koji kaže da će Engleska crkva „postojati da neguje okruženje u kojem ljudi svih vera i uverenja mogu slobodno da žive“, a poslanicu iz Biblije kralja Džejmsa je pročitao Premijer Riši Sunak, prvi britanski hinduistički lider.
Evanđelski hor je izveo novokomponovanu „Aliluja“, a po prvi put je u ceremoniji učestvovalo žensko sveštenstvo.
Već 1.000 godina i više, britanski monarsi su krunisani na grandioznim ceremonijama koje potvrđuju njihovo pravo da vladaju.
Ovih dana kralj više nema izvršnu ili političku vlast, a služba je čisto ceremonijalna pošto je Čarls automatski postao kralj nakon smrti svoje majke, kraljice Elizabete II, u septembru.
Kralj ostaje šef države Ujedinjenog Kraljevstva i simbol nacionalnog identiteta – i Čarls će morati da radi na ujedinjenju multikulturalne nacije i održavanju monarhije relevantnom u vreme kada podrška za nju opada, posebno među mlađim ljudima.
Antimonarhijska grupa Republika saopštila je da je šest njenih članova, uključujući njenog izvršnog direktora, uhapšeno dok su stigli na protest. Policija je saopštila da će imati „nisku toleranciju“ prema ljudima koji žele da poremete dan, što je izazvalo kritike da ograničavaju slobodu govora.
Kriza troškova života takođe čini sve u Ujedinjenom Kraljevstvu siromašnijim, postavljajući pitanja o ceni cele pompe.
Čarls je nastojao da vodi manju, jeftiniju kraljevsku mašinu za 21. vek. Dakle, ovo će biti kraća afera od Elizabetinog tročasovnog krunisanja.
Godine 1953., Vestminsterska opatija je opremljena privremenim tribinama kako bi se povećao kapacitet sedenja na više od 8.000, aristokrate su nosile grimizne haljine i krune, a krunidbena povorka je vijugala 8 kilometara kroz centar Londona, tako da je procenjeno 3 miliona ljudi moglo da navija za glamurozna 27-godišnja kraljica.
Organizatori su ovoga puta skratili rutu povorke, skratili ceremoniju krunisanja na manje od dva sata i poslali 2.300 pozivnica svetskim kraljevima, šefovima država, državnim službenicima, ključnim radnicima i lokalnim herojima. Tu su bile sudije u perikama, vojnici sa blistavim medaljama zakačenim na crvene tunike i članovi Doma lordova u svojim crvenim haljinama.
Prisutni su bili prestolonaslednik princ Vilijam, njegova supruga Kejt i njihovo troje dece. Vilijamov mlađi brat, princ Hari, koji je javno sparingovao sa porodicom, stigao je sam. Njegova supruga Megan i njihova deca ostali su kod kuće u Kaliforniji.
Izgrađena na temu „Pozvani da služe“, ceremonija krunisanja je počela tako što je jedan od najmlađih članova skupštine — dečak horista — pozdravio kralja. Čarls je odgovorio rekavši: „Ne dolazim da mi služe, već da služim.
Ovaj trenutak treba da podvuče važnost mladih ljudi – i predstavlja novi dodatak u službi opterećenoj ritualima kroz koje se moć prenosila na nove monarhe tokom vekova.
Simbolični vrhunac dvočasovne službe došao je na pola puta kada je nadbiskup Kenterberija Džastin Velbi stavio krunu svetog Edvarda od punog zlata na monarhovu glavu. Začule su se trube i ispaljeni su puški saluti širom Ujedinjenog Kraljevstva.
U drugoj promeni, Čarls je ukinuo tradicionalni trenutak na kraju službe kada su plemići zamoljeni da kleknu i obećaju svoju lojalnost kralju.
Umesto toga, Velbi će pozvati sve u opatiji da se zakunu na „istinsku vernost“ monarhu. Pozvaće i ljude koji gledaju televiziju da odaju počast – iako je taj deo ceremonije ublažen nakon što su ga neki kritikovali kao pokušaj da se traži javna podrška za Čarlsa. Velbi će sada predložiti ljudima kod kuće da odvoje „trenutak tihog razmišljanja“ ili kažu „Bože čuvaj kralja“.
Odgovor javnosti na Čarlsa je, međutim, ključan tokom službe i duž rute parade, rekao je Džordž Gros, gostujući istraživač na Kings koledžu u Londonu i stručnjak za krunisanja.
„Ništa od ovoga nije važno ako se javnost ne pojavi“, rekao je Gross. ‘’Ako ih nije briga, onda cela stvar zapravo ne funkcioniše. Sve je u ovoj interakciji.“
A današnja javnost se veoma razlikuje od publike koja je videla Elizabetu krunisanu.
Skoro 20% stanovništva sada dolazi iz etničkih manjinskih grupa, u poređenju sa manje od 1% 1950-ih. U britanskim školama se govori više od 300 jezika, a manje od polovine stanovništva sebe opisuje kao hrišćane.
Iako organizatori kažu da krunisanje ostaje „sveta anglikanska služba“, ceremonija će po prvi put uključivati aktivno učešće drugih vera, uključujući predstavnike budističke, hinduističke, jevrejske, muslimanske i sikističke tradicije.
