Ljudi svakodnevno donose odluke koristeći statističke informacije. Zamislite da kupujete kutijicu šarenih bombona. Ako više volite crvene bombone, verovatno ćete pokušati da pronađete paketić koji pokazuje najviše crvene (a manje drugih boja).
Pošto ne možete da vidite sve bombone odjednom, koristite statističko rezonovanje da biste doneli informisanu odluku. Čak i bebe imaju ovu sposobnost.
I kako se ispostavilo, ljudi nisu sami u korišćenju statističkih zaključaka za donošenje odluka. Pokazalo se da veliki majmuni, dugorepi makaki i keas koriste relativne frekvencije predmeta za predviđanje događaja uzorkovanja.
Sada je nova studija dodala žirafe na ovu listu. Istraživanje, objavljeno 4. maja u časopisu Scientific Reports, pokazuje da žirafe mogu da koriste statističke zaključke kako bi povećale verovatnoću da dobiju kriške šargarepe, a ne tikvice – slično kao da ljudi beru bombone.
Do sada su primati i ptice bile jedine životinje koje su pokazivale dokaze statističkog zaključivanja. Smatra se da oba imaju veliki mozak u odnosu na veličinu tela, što je često povezano sa višom inteligencijom.
Istraživači sa Univerziteta u Barseloni, Univerziteta u Lajpcigu i Instituta za evolucionu antropologiju Maks Plank želeli su da testiraju da li životinja sa malim mozgom u odnosu na veličinu tela može da izvrši statističko rezonovanje.
Žirafe su bile idealan izbor. Oni su već pokazali sposobnost da vrše kvantitativne diskriminacije (sposobnost da razlikuju veću količinu predmeta od manje količine), a njihovi društveni sistemi i širina ishrane povezani su sa pojavom složene spoznaje.
Kako se ispostavilo, žirafe vole šargarepu, ali imaju samo mlaku zahvalnost za tikvice, što ovu hranu čini idealnom za upotrebu u zadatku statističkog rezonovanja.
Radeći sa četiri žirafe, istraživači su stavili različite proporcije kriški šargarepe i tikvica u providne kontejnere kako bi testirali da li žirafe mogu predvideti veću verovatnoću da dobiju šargarepu u tri testa različitih količina poslastica.
Svaki test se sastojao od 20 ispitivanja u kojima je istraživač birao komad hrane iz svake posude bez pokazivanja žirafe. Žirafa je tada dodirnula ruku iz koje je želela da jede, koristeći samo informacije koje je imala iz kontejnera.
Žirafe su pouzdano mogle da izaberu tačan kontejner u ogledima prvog testa, pri čemu je ispravan izbor imala i veću količinu šargarepe i manju količinu kriški tikvica.
U drugom testu, količina šargarepe je bila ista u obe posude, ali je pravi izbor imao manje kriški tikvica. Opet, žirafe su uspele da pravilno odaberu.
U trećem testu, količina kriški tikvica je ostala ista, ali je u ispravnom kontejneru bila veća količina šargarepe. Opet su žirafe ispravno odabrale.
Kombinovani rezultati su informisali istraživače da li žirafe koriste relativne frekvencije (statističko rezonovanje) ili jednostavno upoređuju apsolutne količine svoje željene ili nepoželjne hrane.
Pošto su žirafe uspele u sva tri testa, istraživači su zaključili da su koristili statističke zaključke. Da su žirafe gledale samo apsolutne količine šargarepe, uspele bi samo u prvom i drugom testu, a pale bi u trećem.
Dokazi o statističkom zaključivanju žirafa sugerišu da relativno veliki mozgovi nisu potrebni da bi se razvile složene statističke veštine — barem kod kičmenjaka (životinja sa kičmom). Štaviše, autori sugerišu da bi sposobnost pravljenja statističkih zaključaka mogla biti široko rasprostranjena u životinjskom carstvu.
Sada se postavlja pitanje: koliko bi drugih životinja sa malim mozgom u odnosu na veličinu tela takođe moglo da uspe u ovom zadatku?