Decenijama su naučnici posmatrali morske alge kao pokazatelj zdravlja koralnih grebena koji se nalaze ispod njih.
Ali šta ako ih je morska alga obmanula?
Novo istraživanje UBC otkriva da jeste, a naučnicima su potrebni novi načini da utvrde da li ljudska aktivnost šteti određenom grebenu.
„Ovo je danas posebno kritično, imajući u vidu da su grebeni globalno ugroženi klimatskim faktorima“, rekla je dr Sara Kenon, postdoktorski saradnik na UBC Institutu za okeane i ribarstvo i glavni autor studije.
Morske alge pripadaju grupi organizama koji se nazivaju makroalge. Makroalge na površini okeana dugo su služile kao pokazatelj zdravlja grebena, jer se relativno brzo i lako meri. Od 1970-ih, naučnici su pretpostavljali da lokalni ljudski uticaji povećavaju makroalge dok istovremeno oštećuju grebene ispod.
Međutim, studija koja je upravo objavljena u Global Change Biologi posmatrala je podatke sa preko 1.200 lokacija u Indijskom i Tihom okeanu tokom perioda od 16 godina i otkrila da je ovaj pristup pogrešan i da može čak imati skrivene znake stresa na grebenu.
Na primer, pokrivenost makroalgama u velikoj meri zavisi od vrsta koje rastu u određenom području. Manje je verovatno da će sargasum rasti u vodi kontaminiranoj poljoprivrednim oticanjem, ali Halimeda će uspevati. U oba slučaja, greben će patiti.
Globalni istraživački tim je zaključio da korišćenje pokrivenosti makroalgama kao indikatora lokalnog uticaja na ljude može zapravo prikriti koliko naše akcije štete grebenima i dovesti do toga da naučnici pogrešno identifikuju grebene kojima je najpotrebnija intervencija.