Predsednik Filipina Ferdinand Markos Mlađi izjavio je u četvrtak da njegov ovogodišnji sporazum da se Sjedinjenim Državama odobri pristup većem broju vojnih baza u njegovoj zemlji nije namenjen za upotrebu za „ofanzivne akcije” protiv bilo koje zemlje, prenosi Rojters.
Obraćajući se jednom američkom istraživačkom centru u Vašingtonu, Markos je rekao da je to rekao kineskim zvaničnicima tokom nedavnih razgovora. Takođe je rekao da SAD nisu tražile od Filipina da obezbede trupe u slučaju rata između Kine i SAD oko Tajvana.
Markos je rekao Centru za strateške i međunarodne studije da je Sporazum o poboljšanoj odbrambenoj saradnji (EDCA) iz 2014. koji omogućava pristup bazama na Filipinima zamišljen da se bavi posledicama klimatskih promena.
„Ministar spoljnih poslova Kine je upravo bio sa mnom… i rekao sam mu i uverio sam ga da ne, ovo nisu… namenjene da budu vojne baze za napade, da se kreću protiv bilo koga, bilo koje zemlje, ne Kine, ne bilo koju zemlju“, rekao je Markos.
On je rekao da bi korišćenje baza EDCA za „ofanzivnu akciju“ bilo van parametara onoga o čemu je Manila razgovarala sa Sjedinjenim Državama i dodao da Vašington nikada nije izneo mogućnost da se one koriste kao „područja za scenu“ za ofanzivne akcije protiv bilo kog zemlja.
Veze Manile sa Vašingtonom su se produbile pod Markosom i on je odobrio američkoj vojsci pristup još četiri baze u februaru, nešto što je Kina rekla da „podspaljuje vatru“ regionalnih tenzija.
Stručnjaci kažu da Sjedinjene Države vide Filipine kao potencijalnu lokaciju za rakete, projektile i artiljerijske sisteme za suprotstavljanje kineskoj amfibijskoj invaziji na Tajvan, za koji Kina tvrdi da je sopstvena teritorija.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je posle sastanka ministara odbrane i spoljnih poslova Sjedinjenih Država i Filipina prošlog meseca da je „prerano“ da se razgovara o tome koja sredstva bi Sjedinjene Države želele da stacioniraju u filipinskim bazama.
Markos je došao u Vašington na samit sa predsednikom Džoom Bajdenom tražeći jasnoću o stepenu posvećenosti Vašingtona zaštiti svoje zemlje u skladu sa bezbednosnim paktom iz 1951. godine, usred rastućih tenzija u Južnom kineskom moru, gde Manila ima rivalska potraživanja u odnosu na Peking, kao i tenzije preko Tajvana i Severne Koreje.
Bajden je nakon sastanka u ponedeljak rekao da je posvećenost SAD odbrani svog saveznika bila „gvozdena“, uključujući i Južno kinesko more, a nakon Markosove posete Pentagonu u sredu, dve strane su izdale dokument od šest stranica „ bilateralne odbrambene smernice“ u kojima se navodi obim obaveza SAD prema Filipinima prema njihovom sporazumu o međusobnoj odbrani iz 1951.
Markos je rekao da su se odnosi između Vašingtona i Manile vratili na „normalan put partnerstva“ i da je potrebno da se razvijaju kako bi bili spremniji na sadašnje i nove izazove.
Za vreme njegovog prethodnika Rodriga Dutertea, odnosi sa SAD su se pogoršali jer je Duterte oštro okrenuo Filipine od svog bivšeg kolonijalnog vladara i izgradio bliže veze sa Pekingom.
