S obzirom na to da su temperature morske površine poslednjih nedelja dostigle nove maksimume, naučnici upozoravaju da zagađenje čovečanstva ugljenikom ima potencijal da pretvori okeane u „tempiranu bombu“ globalnog zagrevanja.
Okeani apsorbuju većinu toplote izazvane gasovima koji zagrevaju planetu, izazivajući toplotne talase koji štete vodenom životu, menjajući vremenske obrasce i narušavajući ključne sisteme za regulisanje planete.
Dok se temperature površine mora relativno brzo povlače od godišnjih vrhova, ove godine su ostale visoke, a naučnici upozoravaju da to naglašava potcenjen, ali ozbiljan uticaj klimatskih promena.
„Okean, poput sunđera, apsorbuje više od 90 odsto povećanja toplote izazvane ljudskim aktivnostima“, rekao je vodeći okeanolog Žan-Batist Sali iz francuske istraživačke agencije CNRS.
Iz godine u godinu zagrevanje okeana raste „apsolutno zapanjujućom brzinom“, rekao je on za AFP.
Početkom aprila, prosečna površinska temperatura okeana, isključujući polarne vode, dostigla je 21,1 stepen Celzijusa, nadmašivši godišnji rekord od 21 stepeni Celzijusa postavljen u martu 2016, prema podacima američke NOAA opservatorije iz 1982. godine.
Iako su temperature počele da opadaju krajem meseca, one su ostale iznad sezonskih rekorda u poslednjih šest nedelja, uz strah da bi vremenski fenomen El Nino koji se nazire mogao da unese još više toplote u klimatski sistem.
Najneposrednija posledica porasta temperature okeana je više morskih toplotnih talasa, za koje je rekao da se „ponašaju kao podvodni požari“ sa potencijalom da nepovratno degradiraju hiljade kvadratnih kilometara podvodne šume — na primer, morskih algi ili korala.
Više temperature površine mora ometaju mešanje hranljivih materija i kiseonika koji su ključni za održavanje života i potencijalno menjaju ključnu ulogu okeana u apsorpciji ugljenika iz atmosfere.
„Kako je voda toplija, doći će do povećanog isparavanja i visokog rizika od intenzivnijih ciklona, a možda i posledica na okeanske struje“, rekla je okeanolog Ketrin Žandel iz CNRS.
Temperature takođe rastu u celom vodenom stubu i sva ta toplota ne nestaje.
Naučnici očekuju da će višak toplote uskladištene u svetskim vodama na kraju biti vraćen u Zemljin sistem i doprineti većem globalnom zagrevanju.
„Kako ga zagrevamo, okean postaje pomalo kao tempirana bomba“, rekao je Žandel.
Nedavni rekord bi se mogao objasniti prestankom privremenog atmosferskog fenomena poznatog kao La Nina – koji ima tendenciju da ima efekat hlađenja – i očekivanim dolaskom njegove suprotnosti zagrevanja, El Nina.
„Tokom El Nino godina, duboki okean oslobađa toplotu na površinu i zagreva atmosferu“, rekao je Sali, jedan od autora značajnih izveštaja UN o klimatskim promenama.
Ali naučnici su upozorili da je prava zabrinutost porast temperature tokom decenija – i dalje.
Kada uzmete u obzir pozadinski porast temperature površine mora, „2023. ne izgleda previše deplasirano u odnosu na druge El Nino godine“, rekao je klimatski naučnik David Ho, profesor na Univerzitetu Havaja u Manoi, na Tviteru.
„To je dugoročni trend temperature površine mora koji bi trebalo da nas alarmira“, dodao je on.
U januaru je međunarodna grupa istraživača rekla da je sadržaj toplote u gornjim okeanima 2022. premašio nivoe iz prethodne godine za oko 10 Zetta džula – što je 100 puta više od proizvodnje električne energije širom sveta 2021.
Zapisi koji sežu do kasnih 1950-ih pokazuju nemilosrdni porast površinskih temperatura sa skoro neprekidnim porastom od oko 1985. godine.
Dok površina mora relativno brzo reaguje na globalno zagrevanje, duboki okean se „obično prilagođava vekovima na milenijume“, rekla je Karina Von Schuckmann, istraživač specijalizovana za praćenje okeana u Merkator okeanu.
Baš kao i porast nivoa mora koji će se dešavati tokom stotina godina kao rezultat današnjih emisija ugljenika, ona je rekla da će sadržaj toplote u okeanu „nastaviti da raste dugo nakon što se površinska temperatura stabilizuje“.
„Drugim rečima, projekcije sugerišu da je istorijsko zagrevanje okeana nepovratno u ovom veku“, pri čemu krajnje neto zagrevanje zavisi od naših emisija.
Za Frederika Hurdina, direktora istraživanja u Laboratoriji za dinamičku meteorologiju CNRS, najnovija površinska temperatura bi trebalo da podigne svest o široj slici klimatskih promena.
Očigledno, rekao je, još uvek nismo dovoljno svesni da je cilj bez nafte i uglja.
