Dubok san može pomoći u zaštiti od gubitka pamćenja kod starijih osoba koje se suočavaju sa povećanim opterećenjem Alchajmerove bolesti, sugeriše novo istraživanje sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju.
Duboki san, takođe poznat kao ne-REM sporotalasno spavanje, može delovati kao „faktor kognitivne rezerve“ koji može povećati otpornost na protein u mozgu koji se zove beta-amiloid koji je povezan sa gubitkom pamćenja izazvanim demencijom. Poremećen san je ranije bio povezan sa bržim nakupljanjem beta-amiloidnog proteina u mozgu. Međutim, novo istraživanje tima sa UC Berkeley otkriva da superiorne količine dubokog sna sa sporim talasima mogu delovati kao zaštitni faktor protiv opadanja pamćenja kod onih sa postojećim velikim količinama patologije Alchajmerove bolesti — potencijalno značajan napredak za koji stručnjaci kažu da bi pomoći u ublažavanju nekih od najrazornijih ishoda demencije.
„Sa određenim nivoom moždane patologije, niste predodređeni za kognitivne simptome ili probleme sa pamćenjem“, rekla je Žofija Zavec, postdoktorski istraživač u Centru za nauku o ljudskom spavanju UC Berkeley. „Ljudi treba da budu svesni da, uprkos određenom stepenu patologije, postoje određeni faktori načina života koji će pomoći u ublažavanju i smanjenju efekata.
„Jedan od tih faktora je san i, posebno, dubok san.“
Istraživanje, objavljeno u sredu u časopisu BMC Medicine, poslednje je u velikom broju radova usmerenih na pronalaženje leka za Alchajmerovu bolest i njeno potpuno sprečavanje.
Kao najrasprostranjeniji oblik demencije, Alchajmerova bolest uništava puteve pamćenja i, u naprednim oblicima, ometa sposobnost osobe da obavlja osnovne dnevne zadatke. Otprilike jedna od devet osoba starijih od 65 godina ima progresivnu bolest – proporcija za koju se očekuje da će brzo rasti kako generacije bejbi bumera stari.
Poslednjih godina, naučnici su istraživali načine na koje se naslage beta-amiloida povezuju sa Alchajmerovom bolešću i kako takve naslage takođe utiču na pamćenje uopšteno. Pored toga što je san osnovni deo zadržavanja pamćenja, tim sa UC Berkeley je ranije otkrio da bi opadanje dubokog sna osobe moglo delovati kao „kristalna kugla“ za predviđanje brže stope budućeg nakupljanja beta-amiloida u mozgu. , nakon čega se verovatnije javlja demencija.
Smatra se da godine obrazovanja, fizičke aktivnosti i društvenog angažmana povećavaju otpornost osobe na tešku patologiju mozga – u suštini održavajući um oštrim, uprkos smanjenom zdravlju mozga. Oni se nazivaju faktori kognitivne rezerve. Međutim, većina njih, kao što su prošle godine obrazovanja ili veličina nečije društvene mreže, ne mogu se lako promeniti ili modifikovati retroaktivno.
Ta ideja o kognitivnoj rezervi postala je ubedljiva meta istraživača sna, rekao je Metju Voker, profesor neuronauke i psihologije UC Berkeley i viši autor studije.
„Ako verujemo da je san toliko kritičan za pamćenje“, rekao je Voker, „mogao bi san biti jedan od onih delova koji nedostaju u slagalici koji bi nam tačno rekao zašto dve osobe sa istom količinom opake, teške amiloidne patologije imaju veoma različite memorija?“
„Ako bi nalazi podržali hipotezu, bilo bi uzbudljivo, jer je san nešto što možemo da promenimo“, dodao je on. „To je faktor koji se može promeniti.“
Da bi testirali to pitanje, istraživači su regrutovali 62 starije osobe iz Berklijeve kohortne studije starenja. Učesnici, koji su bili zdravi odrasli i kojima nije dijagnostikovana demencija, spavali su u laboratoriji dok su istraživači pratili njihove talase sna pomoću mašine za elektroencefalografiju (EEG). Istraživači su takođe koristili pozitronsku emisionu tomografiju (PET) za merenje količine beta-amiloida u mozgu učesnika. Polovina učesnika imala je velike količine amiloidnih naslaga; druga polovina nije.
Nakon što su spavali, učesnici su završili zadatak pamćenja koji je uključivao podudaranje imena sa licima.
Oni sa velikom količinom beta-amiloidnih naslaga u mozgu koji su takođe iskusili više nivoe dubokog sna imali su bolje rezultate na testu pamćenja od onih sa istom količinom naslaga, ali su spavali lošije. Ovo kompenzatorno pojačanje bilo je ograničeno na grupu sa amiloidnim naslagama. U grupi bez patologije, dubok san nije imao dodatni efekat podrške na pamćenje, što je bilo razumljivo jer nije bilo potrebe za faktorima otpornosti u inače netaknutom kognitivnom funkciji.
Drugim rečima, dubok san je savio strelicu spoznaje prema gore, otupljujući inače štetne efekte beta-amiloidne patologije na pamćenje.
U svojoj analizi, istraživači su nastavili da kontrolišu druge faktore kognitivne rezerve, uključujući obrazovanje i fizičku aktivnost, a spavanje je ipak pokazalo značajnu korist. Ovo sugeriše da san, nezavisno od ovih drugih faktora, doprinosi spašavanju funkcije pamćenja u slučaju patologije mozga. Ova nova otkrića, kažu oni, ukazuju na važnost ne-REM sporog sna u suprotstavljanju nekim efektima beta-amiloida koji narušavaju pamćenje.
Voker je uporedio dubok san sa naporom spasavanja.
„Zamislite o dubokom snu skoro kao o splavu za spasavanje koji održava pamćenje na površini, umesto da se sećanje povlači zbog težine patologije Alchajmerove bolesti“, rekao je Voker. „Sada se čini da duboki NREM san može biti novi, nedostajući deo u slagalici kognitivne rezerve. Ovo je posebno uzbudljivo jer možemo nešto da uradimo po tom pitanju. Postoje načini na koje možemo da poboljšamo san, čak i kod starijih osoba.“
Glavni među tim oblastima za poboljšanje? Pridržavajte se redovnog rasporeda spavanja, ostanite mentalno i fizički aktivni tokom dana, stvorite hladno i mračno okruženje za spavanje i minimizirajte stvari poput kafe kasno u toku dana i vremena ispred ekrana pre spavanja. Pokazalo se da topli tuš pre no što se vratite u krevet takođe povećava kvalitet dubokog, sporotalasnog sna, rekao je Zavec.
Sa malom veličinom uzorka zdravih učesnika, studija je jednostavno rani korak u razumevanju preciznih načina na koje spavanje može sprečiti gubitak pamćenja i napredovanje Alchajmerove bolesti, rekao je Zavecz.
Ipak, to otvara vrata za potencijalne dugoročne eksperimente koji ispituju tretmane za poboljšanje sna koji bi mogli imati dalekosežne implikacije.
„Jedna od prednosti ovog rezultata je primena na ogromnu populaciju iznad 65 godina“, rekao je Zavec. „Bolje spavajući i dajući sve od sebe da praktikujete dobru higijenu spavanja, što je lako istražiti na mreži, možete dobiti korist od ove kompenzatorne funkcije protiv ove vrste Alchajmerove patologije.“
