Autohtone zajednice koje žive u blizini lokacija za istraživanje nafte u peruanskom Amazonu imaju visok nivo žive, kadmijuma i olova u svojim telima. Ovo je zaključak studije koju je vodila Cristina O’Callaghan Gordo, istraživač sa Instituta za globalno zdravlje Barselone (ISGlobal). Takođe je profesor na Fakultetu zdravstvenih nauka na Universitat Oberta de Catalunia (UOC) i ko-direktor Interuniverzitetske magistarske studije iz planetarnog zdravlja (UOC, ISGlobal i Univerzitet Pompeu Fabra).
Studija, objavljena u Environmental Health Perspectives, otkrila je visok nivo ova tri metala u urinu starosedelaca koji žive u četiri rečna sliva u severnom peruanskom Amazonu, gde su istraživanja nafte počela 1970-ih. Ovo je trenutno jedno od najzagađenijih područja u zemlji. Prethodno istraživanje koje je vodio ISGlobal već je prijavilo visok nivo olova u krvi lokalnog stanovništva. Sada su objavljeni novi podaci za živu, arsen i kadmijum, tri metala koja su toksična za ljude.
Arsen i kadmijum su karcinogeni. Izloženost arsenu može izazvati rak pluća, bešike, kože, jetre i bubrega. A izlaganje kadmijumu može izazvati rak pluća, prostate i bubrega. Pored toga, arsen može imati i druge ozbiljne zdravstvene posledice, kao što su lezije kože, oštećenje jetre i bubrega, smanjenje crvenih i belih krvnih zrnaca i zaostajanje u razvoju kod dece.
Kadmijum, sa svoje strane, može izazvati probleme sa disanjem, bolesti bubrega, krhkost kostiju, reproduktivne probleme i kardiovaskularne bolesti. Konačno, kontinuirano izlaganje živi može izazvati neurološka oštećenja i izmenjene kognitivne funkcije, oštetiti nervni sistem fetusa i dece i izazvati bolesti bubrega i imunog sistema.
Između maja i juna 2016, istraživački tim je procenio koncentracije žive, arsena i kadmijuma u urinu kod 824 osobe (od kojih je 230 bilo mlađe od 12 godina), svi koji su živeli u autohtonim zajednicama u blizini lokacija za istraživanje nafte u udaljenim, neindustrijalizovanim oblastima. Tim je uzeo u obzir udaljenost između njihovih domova i najbližeg naftnog postrojenja i takođe je vodio lične intervjue kako bi prikupio podatke o njihovim faktorima rizika i načinu života.
Studija je rezultat sporazuma između domorodačkih udruženja slivova reka Korijentes, Pastaza, Tigre i Maranjon (ACODECOSPAT, FECONACOR, OPIKAFPE i FEDIKUEP, koji svi pripadaju Uniji amazonskih starosedelačkih naroda ujedinjenih u odbrani svojih teritorija, ili PUINAMUDT) i peruanska vlada.
Cilj naučnog istraživanja bio je da se odgovori na zabrinutost lokalnog stanovništva o potencijalnim zdravstvenim efektima zagađenja povezanih sa vađenjem nafte. Istraživanje su podržala udruženja domorodaca i Peruanski nacionalni institut za zdravlje. „Aktivno učešće domorodačkih organizacija u studiji je jedna od njenih prednosti“, rekla je Kristina O’Kalahan. „Velika veličina uzorka i nasumično uzimanje uzoraka porodica iz različitih slivova sa različitim karakteristikama su takođe vredni pažnje.
Analize urina su pokazale da je značajan deo dece i odraslih u studiji premašio utvrđene referentne nivoe za živu, arsen i kadmijum. Ovi visoki nivoi metala bili su povezani sa vodom koju su konzumirali i kupali se u njoj, posebno u slučaju žive, koja se može apsorbovati dermalno.
O’Callaghan je rekao: „Sirova nafta može sadržati živu i druge metale, a povišeni nivoi su prijavljeni u životnoj sredini i u vodenim organizmima, kako oko naftnih polja tako i u oblastima pogođenim izlivanjem.“
Dvadeset pet odsto dece i 28 odsto odraslih imalo je nivo žive iznad referentne vrednosti koju je odredilo peruansko Ministarstvo zdravlja (MINSA). Utvrđeno je da se nivoi žive povećavaju sa godinama kod odraslih i da su veći kod ljudi koji žive u blizini reke Maranjon, gde je potrošnja ribe veća nego u drugim rečnim slivovima. Povišeni nivoi žive u ribama iz sliva Amazona povezani su sa zagađenjem naftom.
Međutim, prethodne studije u istom regionu sugerišu da je glavni put izloženosti živi u ovoj oblasti preko dermalne apsorpcije žive u vodi. Ovo je u skladu sa rezultatima sada objavljene studije, jer su koncentracije žive bile veće kod dece i odraslih koji su se kupali u rečnoj vodi u poređenju sa onima koji su se kupali u bunarima, kao i kod odraslih koji su konzumirali kišnicu u poređenju sa onima koji su pili vodu iz javnog života. izvori.
Četrdeset osam procenata dečije populacije i 23% odrasle populacije imalo je nivoe arsena iznad referentne vrednosti koju je odredilo peruansko Ministarstvo zdravlja. Nivo arsena se blago smanjio sa godinama kod odraslih, bio je veći kod dece koja su pila vodu iz bunara i, slično živi, bio je najviši kod ljudi koji žive oko Maranjona.
Povišeni nivoi arsena geološkog porekla su prijavljeni u vodonosnicima u zapadnoj Amazoniji, a relativno visoke koncentracije su prijavljene u sirovoj nafti. Međutim, izvor arsena u oblasti istraživanja ostaje nepoznat.
Nivo kadmijuma u urinu iznad referentne vrednosti pronađen je kod 2% dece i 13% odraslih. Koncentracije kadmijuma su se povećavale sa godinama kod odraslih i bile su veće kod žena. Najviši nivoi pronađeni su kod naroda Ačuar i kod ljudi koji žive oko Korijentesa i Tigrea, dva basena sa najaktivnijim naftom od četiri proučavana.
Povišeni nivoi kadmijuma su takođe povezani sa blizinom kuća ili bašta izlivanju nafte. Konzumiranje kontaminiranog povrća je poznat način izlaganja kadmijumu. Nivoi kadmijuma u urinu su takođe bili povezani sa učešćem u čišćenju takvih izlivanja tokom šest meseci pre studije.
Obrazac visokih koncentracija za sve metale uočen u studiji izgleda da je povezan sa zagađenjem od ljudskih aktivnosti, posebno vađenjem nafte. Prema Manolisu Kogevinasu, istraživaču ISGlobal-a i jednom od autora studije, „Otkrivanje visokog nivoa metala u populaciji koja živi u neindustrijskom okruženju je zabrinjavajuća zbog dugoročnih zdravstvenih efekata koje izloženost metalima može imati.“
Rekao je: „Sprečavanje ovih izloženosti, redovno praćenje kvaliteta vode, obezbeđivanje bezbedne vode za piće i obezbeđivanje sigurnosti hrane su prioritet za starosedelačko stanovništvo koje živi u ovim rečnim slivovima.“
