Kada razmišljamo o boksu, razumljivo je da ga mnogi od nas ne bi povezali sa ‘dobrim’ za naš mozak. Međutim, novo istraživanje Univerziteta Edith Covan (ECU) sprovedeno u partnerstvu sa Institutom Perron i bokserom Rai Faziom pokazalo je da bi sport – bez protivnika – mogao biti vredan način da ljudi koji pate od Parkinsonove bolesti (PD) poboljšaju svoj kvalitet života.
Takođe, sarađujući sa bolnicom Sir Charles Gairdner i Univerzitetom Zapadne Australije, istraživači ECU-a su imali 10 ljudi sa ranom stadijumom PD-a da izvedu tri jednočasovne sesije boksa nedeljno, tokom 15 nedelja.
Umesto protiv protivnika, grupa se borila protiv bokserske jedinice Fightmaster, komercijalno dostupnog uređaja koji ima 11 podstavljenih meta za udaranje postavljenih na postolje.
Program je imao tri različita segmenta: uvod u boks, komponentu visokog intenziteta i segment sa kognitivnim izazovima.
Učesnici su završili „runde“ od dva do tri minuta gde su morali da udare različite jastučiće u različitim sekvencama, nakon čega je usledilo ne više od dva minuta odmora.
Dr Travis Cruickshank iz ECU-ovog Centra za precizno zdravlje rekao je da je boks postao popularan među onima koji žive sa PD, uprkos malo dokaza koji podržavaju njegovu upotrebu.
„Dakle, ono što smo uradili je da smo zaista snažno pogledali koliko je izvodljiv bokserski program za ljude sa PD, što nije urađeno u prošlosti“, rekao je on.
„Koristili smo monitore otkucaja srca tokom čitave intervencije kako bismo mogli da vidimo kardiovaskularno opterećenje naših učesnika, koristili smo skale koje su merile njihov percipirani nivo napora i sa fizičkog i sa kognitivnog stanovišta.
„Imamo puno pokazatelja potrebnih da kažemo da je bezbedan, da se dobro toleriše i da su ljudi uživali u tome.
Nakon 15-nedeljnog programa, devet od 10 učesnika je poboljšalo svoj rezultat na Jedinstvenoj skali za procenu Parkinsonove bolesti, alatu koji se koristi za merenje progresije i težine PD.
Grupa je takođe prijavila smanjenje umora i poboljšanje sna.
Dr Cruickshank je rekao da grupni boks ima prednost kombinovanjem mnogih aspekata terapije, kao što su vežbanje, kognitivna stimulacija i socijalizacija u jednu vežbu.
„U prošlosti sam možda radio sa ljudima sa Parkinsonovom bolešću i imali bismo vežbe u teretani, zatim poseban kompjuterizovani program kognitivnog treninga i još jedan događaj za društveni aspekt“, rekao je on.
„Sa boksom, možemo sve to da kombinujemo i isporučimo zaista brzo, što sve čini prijatnijim i ljudi će ga se držati.
Dr Cruickshank je rekao da je ključni aspekt studije utvrđivanje boksa kao izvodljive opcije koja se prepisuje ljudima koji žive sa PD u ranoj fazi.
Uprkos velikom intenzitetu mnogih vežbi, učesnici nisu prijavili povećanje bolova u mišićima od programa, niti veće povrede, koje se mogu očekivati za osobe sa PD.
Ono što je najvažnije, to je značilo da je svaka osoba završila 15-nedeljni program sa gotovo 97 procenata završenih treninga.
„U stvari, nakon što smo završili studiju, svi su odlučili da kupe Fightmaster i da ga instaliraju u svom domu“, rekao je dr. Cruickshank.
„Dakle, u budućim programima kao što je ovaj mogli bi se izvoditi u domovima ljudi ili na klinikama, mogli bi se sami upravljati, nadgledati u klinici ili raditi na daljinu putem telezdravstva, tako da ljudi u regionalnim područjima i dalje mogu biti uključeni.
„Znamo da su drugarstvo i pozitivni odnosi formirani između članova studije takođe poslužili kao motivator.
„Ove društvene koristi se ne mogu potcijeniti, posebno imajući u vidu vezu između socijalizacije i emocionalnog blagostanja.“
Dr Cruickshank je rekao da je sledeći korak bio ispitivanje terapeutske efikasnosti boksa na većoj grupi ljudi koji žive sa različitim stadijumima PD.
Rekao je da veruje da bi mogao biti efikasan za druga neurološka stanja kao što su Hantingtonova bolest, multipla skleroza, moždani udar i traumatske povrede mozga i još mnogo toga.
„Osim ovih neuroloških stanja, ljudi sa rakom mogu takođe videti prednosti, posebno u sadržaju minerala u kostima i mišićnoj masi na koju utiču tretmani“, rekao je on.
„Sposobnost prilagođavanja treninga nečijem individualnom stanju je zaista važna.
Dr Cruickshank je rekao da se nada da bi se bokserski programi uskoro mogli uvesti u lečenje PD u ne tako dalekoj budućnosti.
„Sada znamo da je bezbedno, dobro se toleriše i da ljudi uživaju u tome“, rekao je on.
„Kada uspostavimo terapijsku efikasnost sa većim ispitivanjima – onda će biti spremna za primenu u zajednici.“
