Organizacije među kojima su Međunarodni institut za štampu (IPI), Evropska federacija novinara (EFJ), Reporteri bez granica (RSF), Međunarodna federacija novinara (IFJ) upozorile su da Srbija „i dalje zaostaje u svojim obavezama da poboljša slobodu medija kao deo procesa pridruživanja EU“ i istakle da taj „status kvo ne sme da se nastavi“.
Od vitalnog je značaja da međunarodna zajednica prepozna ozbiljnost trenutne situacije za nezavisno novinarstvo u Srbiji, ukazuje se u zajedničkom saopštenju koje su potpisali i Article 19 Evropa, Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa, Reporteri bez granica (RSF), Fondacija Dafne Karuana Galicija i mreža SafeJournalists.
Uz ocenu da će međunarodni pritisak biti ključan za sprovođenje pozitivnih promena, potpisnici zajedničkog saopštenja objavljenog na sajtu IPI pozivaju EU da budući izveštaji o napretku Srbije u pristupanju EU u potpunosti odraze ozbiljnost situacije i da predlože značajne reforme, a evropske zvaničnike da u susretima sa srpskim zvaničnicima hitno pokrenu pitanje pritisaka političara na novinare.
Međunarodna tela kao što su OEBS i Savet Evrope moraju nastaviti da se bave ovim pitanjima, a predstojeći izveštaj specijalnog izvestioca UN za slobodu mišljenja i izražavanja nakon posete Srbiji trebalo bi da bude snažan u proceni situacije, dodaje se.
U zajedničkim zaključcima se ocenjuje da 24 godine nakon ubistva Slavka Ćuruvije, uslovi za bezbednost novinara u Srbiji alarmantno podsećaju na period u kojem je on ubijen. Ističe se da će međunarodne organizacije za slobodu štampe i novinarske organizacije, čiji su predstavnici nedavno boravili u Beogradu povodom godišnjice Ćuruvijinog ubistva, učiniti sve što mogu da podrže slobodno i nezavisno novinarstvo u Srbiji.
U zajedničkom saopštenju objavljenom nakon razgovora sa nezavisnim novinarima i urednicima, medijskim udruženjima i sindikatima, Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara ocenjuje se da se nezavisno novinarstvo u Srbiji i dlaje suočava sa periodom krize.
Ukazuje se da su u Srbiji uslovi za bezbednost novinara loši, da je slab pejzaž za vladavinu prava i da zarobljavanje medija i neprijateljska klima prema kritičkom izveštavanju znače da i dalje preti opasnost od fizičkihg napada na novinare.
Napore pojedinih aktera koji rade na procesuiranju napada na novinare podriva šira klima neprijateljstva koju stvaraju vodeći političari u Srbiji i dok se to ne reši, a javni diskurs o kritičkom novinarstvu ne normalizuje, opipljivog napretka neće biti, navodi se.
Međunarodne medijske organizacije ocenile su, pored drugog, da je Srbija jedna od država kandidata za članstvo u EU u kojoj se novinari suočavaju sa najjačim verbalnim pritiscima i napadima državnog vrha. Mnogi javni zvaničnici i dalje vide kritičko i istraživačko novinarstvo kao nepatriotsku pretnju protiv koje se treba boriti, a ne kao zdrav i neophodan deo demokratskog tkiva zemlje, dodaje se.
Ukazuje se i da je neuspeh političke klase da prihvati i poštuje ulogu kritičkog novinarstva opasan.
Dodaje se da mreže tabloidnih medija čiji su vlasnici bliski vlastima, po pravilu prihvataju klevete koje potiču od političara, izveštavaju o njima pojačavajući poruke i podstičući nepoverenje i mržnju prema određenim novinarima. Takvo ponašanje političara normalizuje neprijateljstvo prema nezavisnim medijima i, u mnogim slučajevima, deluje kao putokaz za fizičke i onlajn pretnje od strane nedržavnih aktera.
U zaključcima koji su na sajtu IPI objavljeni 26. aprila, takođe se ukazuje da je Srbija, ne računajući Ukrajinu, i dalje jedno od najopasnijih mesta u Evropi za novinarski rad i iznose podaci domaćih novinarskih udruženja o broju napada na novinare.
Ocenjuje se i da je u Srbiji „medijski pluralizam ostao posebno slab, sa nezavisnim elektronskim medijima koji su sistematski u nepovoljnom položaju na tržištu“, a kao najjasniji primer pominje se „kontroverzna odluka Regulatornog tela za elektronske medije (REM) iz jula 2022. da ponovo dodeli sve četiri nacionalne frekvencije provladinim televizijskim kanalima, zanemarujući prijave nezavisnih medijskih kuća“.
Nastavljaju se kašnjenja u reformi zakona o javnom informisanju i medijima, kao i zakona o elektronskim medijima, javni emiter i dalje pati od nedostatka uređivačke nezavisnosti i pokazuje jasnu pristrasnost u svom programu i izveštavanju u korist vlade a državni oglašivači – godinama najveći oglašivači u medijima – nastavljaju da distribuiraju na proizvoljan i netransparentan način, uglavnom u korist provladinih medija.
Umesto da budu diskvalifikovani iz programa sufinansiranja zbog redovnih kršenja novinarske etike, kako je utvrdio Savet za štampu, tabloidni mediji i dalje dobijaju velike količine javnog novca. Ova upotreba državnih resursa je jedna od glavnih poluga za vladu da kooptira i kontroliše medijsko izveštavanje, dodaje se.
Međunarodne medijske organizacije upozorile su u zajedničkom saopštenju i da iako je u Srbiji direktno vlasništvo države nad medijima zabranjeno, kupovina više medija od strane Telekoma koji je u vlasništvu i pod kontrolom države poslednjih godina uspostavila model indirektnog državnog vlasništva.
To je odličan primer medijskog zarobljavanja u Srbiji, a sve zajedno to učvršćuje provladin narativ na račun nezavisnog novinarstva, ukazuje se u saopštenju u kojem se pominje i problem zatrpavanja istraživaćkih medija SLAPP tužbama po čemu je, kako se navodi, Srbija jedna od najgorih zemalja u Evropi.
