Prema studiji švedskih istraživača, fizička aktivnost nakon moždanog udara može biti ključna za uspešniji oporavak.
Otkrili su da pacijenti koji su povećali i održali vežbanje u šest meseci nakon moždanog udara funkcionišu bolje od onih koji nisu.
„Ljudi koji su doživeli moždani udar mogu dobiti funkcionalne prednosti povećanjem fizičke aktivnosti, bez obzira na težinu moždanog udara“, rekao je vodeći istraživač dr Dongni Buvarp sa Instituta za neuronauku i fiziologiju Univerziteta u Geteborgu.
Muškarci i pacijenti sa normalnim mentalnim sposobnostima skloniji su održavanju stabilnog režima vežbanja, bez obzira na težinu njihovog moždanog udara, pokazalo je istraživanje.
Ovi nalazi mogu podstaći načine da se ciljaju ljudi čija fizička aktivnost opada nakon moždanog udara, rekao je Buvarp.
„Ovo bi omogućilo poboljšanje funkcionalnog ishoda nakon moždanog udara“, rekla je ona.
Najmanje četiri sata nedeljno laganih vežbi je idealno za snimanje nakon moždanog udara, rekao je Buvarp. Aktivnosti mogu uključivati vožnju bicikla ili šetnju, baštovanstvo, pecanje, stoni tenis ili kuglanje, predložila je ona.
„Bavljenje fizičkom aktivnošću može poboljšati kapacitet mozga i tela da pomogne u oporavku od moždanog udara“, rekao je Buvarp. „Fizička aktivnost promoviše plastičnost mozga i takođe poboljšava oporavak na ćelijskom nivou.
Ona je istakla da aktivan način života može povećati mobilnost pacijenata sa moždanim udarom i smanjiti rizik od padova, depresije i srčanih bolesti.
„Održavanje fizičke aktivnosti, čak i pri laganom intenzitetu, može doprineti boljem oporavku od moždanog udara, bez obzira na težinu moždanog udara“, dodao je Buvarp.
Za studiju, njen tim je prikupio podatke o skoro 1.400 muškaraca i žena (prosečne starosti 72 godine) koji su pretrpeli moždani udar i koji su bili deo švedskog ispitivanja lekova između oktobra 2014. i juna 2019.
Među njima je 53% povećalo fizičku aktivnost, a 47% je smanjilo. Oni koji su pojačali svoju aktivnost tokom šest meseci imali su bolji oporavak fizičke funkcije u poređenju sa onima koji su opustili, pokazali su nalazi.
Vežbanje je od vitalnog značaja za najbolji oporavak nakon moždanog udara, rekao je dr Rohan Arora, neurolog u bolnici LIJ-Forest Hills u Grejt Neku, Nj, koji je pregledao nalaze.
U suštini, reprogramirate mozak, rekao je.
„Kada vežbate, šaljete poruke normalnim delovima mozga koji preuzimaju deo mozga oštećen moždanim udarom“, rekla je Arora. „Kada se bavite fizičkom aktivnošću, pokušavate da promenite konfiguraciju mozga.
Vežba može uključivati male težine, hodanje ili bilo koju vrstu mašinske vežbe, rekao je on.
Neki pacijenti možda nisu motivisani da vežbaju nakon moždanog udara, jer je teško prilagoditi se „novom normalnom“, rekla je Arora. Deo posla lekara je da podstakne pacijente da budu aktivni, dodao je on.
„Kada vežbate, povećavate hemikalije koje se osećaju dobro u mozgu, a one će pružiti motivaciju i potencijalno bolji oporavak“, rekla je Arora.
Vežbanje je samo jedna od promena u načinu života koje pacijenti moraju da izvrše nakon moždanog udara da bi se oporavili i smanjili šanse za još jedan, rekla je Arora.
Osim vežbanja, ove promene uključuju nepušenje, održavanje normalne telesne težine i zdravu ishranu.
„Fizička aktivnost je neophodna, ne samo odmah nakon moždanog udara, već tokom celog života“, rekla je Arora. „Dugotrajna fizička aktivnost ne samo da pomaže u oporavku od moždanog udara, već i značajno smanjuje rizik od drugog moždanog udara ili drugog kardiovaskularnog događaja.“
Nalazi su objavljeni onlajn 1. maja u JAMA Network Open.
