Centri za palijativnu negu su namenjeni teško bolesnim pacijentima kojima medicina više ne može da pomogne, a ti ljudi su u Srbiji mahom prepušteni porodicama. To su pre svega oboleli od karcinoma, dijabetičari, kardiovaskularni i cerebrovaskularni bolesnici i drugi koji poslednje dane života obično provedu u svom domu.
Ministarka Grujičić izjavila je u nedelju da su Ministarstvo zdravija i država nalaze pred odlukom o zatvaranju kovid bolnica i o načinu na koji će ih koristiti. Komentarišući ranije zvanične najave da bi one mogle biti pretvorene u palijativne centre, Grujičić je rekla da bi neke zgrade trebalo konzervirati, očistiti, dezinfikovati, okrečiti i očuvati za eventualni slučaj neke nove pandemije.
Danas su odgovarajući na to, Dveri u saopštenju navele da u Srbiji 20.000 ljudi nema sveobuhvatnu palijativnu negu, a, s druge strane, „objekti i oprema koji se ne koriste propadaju za samo nekoliko godina, ukoliko nije namera da završe u nekom privatnom centru“.
„Zato je važna sveobuhvatna briga o pacijentima od onog trenutka kada im je postavljena dijagnoza sa neizvesnom prognozom, poput kancera, Alchajmera, cerebralne paralize, HIV-a“, navele su Dveri i podsetile da je u Srbiji praksa da se terminalno oboleli pacijenti šalju kući.
„Tako država prebacuje teret na porodice, koje nemaju uslove ni znanje da se izbore sa emotivnim i fizičkim izazovima nege takvih bolesnika. Ovaj problem dalje opterećuje službe hitne pomoći, kućne nege, ali i domove za stare. Posebno je tragično što među terminalno obolelima ima i dece, kao i ljudi koji nemaju porodicu, ali ovaj nehumani sistem ih otpušta da umiru sami, u bolu i bez adekvatne nege“, piše u saopštenju.
Dveri su ocenile da je nedostupnost Ustavom garantovane zdravstvene nege možda najveći problem u Srbiji koja ima staro stanovništvo i druge negativne demografske pokazatelje.