Kako zvaničnici velikih avio-kompanija predviđaju još jednu rekordnu letnju sezonu putovanja avionom, nova analiza Škole za javno zdravlje Bostonskog univerziteta (BUSPH) i Državnog univerziteta Oregon otkrila je da izlaganje čak i umerenim nivoima buke aviona može poremetiti san, nadovezujući se na sve veći broj istraživanje štetnih efekata buke u životnoj sredini na zdravlje.
Objavljeno u časopisu Environmental Health Perspectives, studija je otkrila da ljudi koji su bili izloženi buci aviona na nivoima od čak 45 dB imaju veću vjerovatnoću da spavaju manje od 7 sati po noći. Poređenja radi, zvuk šapata je 30 dB, postavka biblioteke je 40 dB, a tipičan razgovor kod kuće je 50 dB.
San je neophodan za opšte zdravlje i dobrobit, uključujući svakodnevno fizičko i mentalno funkcionisanje, a nedostatak adekvatnog sna može dovesti do povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti, depresije, dijabetesa, raka i brojnih drugih zdravstvenih stanja. Zdravstveni stručnjaci navode da je većini odraslih potrebno sedam do devet sati sna svake noći za zdravo funkcionisanje.
Ova studija je prva obimna analiza buke aviona i trajanja spavanja koja objašnjava razorne efekte višestruke izloženosti životnoj sredini u zajednicama, kao što su zelenilo i svetlost noću (LAN).
Uprkos tome koliko je česta izloženost buci iz aviona za mnoge ljude, malo se zna o zdravstvenim efektima avionske buke, posebno u SAD, navodi glavni autor studije Metju Bozigar, docent epidemiologije na OSU, i stariji autor studije Džunet Piters , vanredni profesor zdravlja životne sredine na BUSPH.
„Ova studija nam pomaže da razumemo potencijalne zdravstvene puteve kojima buka aviona može delovati, kao što je poremećen san“, kaže Peters.
Za studiju, dr Peters, dr Bozigar i kolege iz BUSPH, Brigham and Vomen’s Hospital, Harvard Medical School, i Harvard T.H. Chan School of Public Health ispitala je izloženost buci aviona i poremećaj sna koji su sami prijavili među više od 35.000 učesnika koji žive na oko 90 glavnih aerodroma u SAD. Učesnici su odabrani iz Studije zdravlja medicinskih sestara (NHS), tekuće, prospektivne studije medicinskih sestara u SAD koje su ispunjavale dvogodišnje upitnike od 1976. godine.
Tim je ispitivao nivoe buke aviona svakih pet godina od 1995. do 2015., fokusirajući se na dva merenja: noćnu procenu (Lnight) koja obuhvata buku aviona koja se javlja kada ljudi spavaju i procenu dnevno-noćne (DNL) koja obuhvata prosečan nivo buke tokom period od 24 sata i primenjuje podešavanje od 10 dB za buku aviona koja se javlja noću, kada je pozadinska buka niska. DNL je takođe primarna metrika koju FAA koristi za politike buke aviona, a prag za značajne uticaje buke je iznad DNL 65 dB. Tim je povezao ove mere na više pragova sa geokodiranim adresama stanovanja medicinskih sestara.
Nakon što su uzeli u obzir niz faktora, uključujući demografiju, zdravstveno ponašanje, komorbiditete i izloženost životnoj sredini kao što su zelenilo i svetlost noću (LAN), rezultati su pokazali da su šanse za spavanje manje od sedam sati porasle kako se povećala izloženost buci aviona.
Kratko trajanje sna je takođe bilo verovatnije među medicinskim sestrama koje su živele na zapadnoj obali, u blizini velikog teretnog aerodroma ili velike vode, kao i među medicinskim sestrama koje nisu prijavile gubitak sluha.
„Pronašli smo iznenađujuće jake odnose za određene podgrupe koje još uvek pokušavamo da razumemo“, kaže Božigar. „Na primer, postojao je relativno jak signal između buke aviona i obe dimenzije poremećenog sna, kratkog trajanja spavanja i lošeg kvaliteta sna, u blizini velikih teretnih aerodroma. Verovatno se dešava više u ovoj priči, pošto operacije tereta imaju tendenciju da koriste veće , stariji, teško opterećeni, a samim tim i bučniji avioni koji često lete kroz noćne sate. A količina tereta isporučenog vazdušnim putem u poslednjih nekoliko decenija je u stalnom porastu, verovatno u vezi sa više e-trgovine. Ako se trendovi nastave, to bi moglo značiti više uticaja buke aviona na više grupa ljudi.“
Dok su rezultati ukazivali na jasnu vezu između buke aviona i trajanja sna, istraživači nisu primetili konzistentnu povezanost između buke aviona i kvaliteta sna.
„Iako ne možemo da preporučimo promene politike na osnovu rezultata jedne studije, naša studija oko 90 američkih aerodroma je otkrila vezu između buke aviona i spavanja manje od preporučene“, kaže dr Bozigar.
„Trenutne praznine u znanju mogle bi se popuniti u budućnosti uključivanjem dodatnih demografskih grupa — kao što su deca, muškarci, manjinske grupe — i detaljnije metrike buke aviona umesto noćnog ili 24-časovnog proseka u studijama. Postoje i detaljniji načina merenja sna nego iz samoprocena, kao što su nosivi monitori aktivnosti, kao što je Fitbit, koje istraživači češće uključuju u studije. I još uvek moramo da dizajniramo studije koje uključuju druge uobičajene izvore saobraćajne buke, kao što su automobili i vozova, kako bi se utvrdio uticaj svake vrste na zdravlje“.