Džoan Kejsi je preživela česte nestanke struje tokom sezone požara kada je živela u severnoj Kaliforniji. Dok je čekala da se struja vrati, pitala se kako su višednevni nestanci struje uticali na zdravlje zajednice.
„Za mene je to bila neprijatnost, ali za neke ljude može biti opasno po život“, rekla je Kejsi, sada docent na Odseku za životnu sredinu i nauke o zdravlju na radu Univerziteta Vašington. „Da ste imali ujaka koji je imao električnu pumpu za srce, u suštini, njegovo srce ne bi radilo bez struje. Mogli biste da koristite rezervnu bateriju osam sati. Ovo je zaista opasna situacija.“
Godinama kasnije, Kejsi ima odgovore. Studija objavljena 29. aprila u časopisu Nature Communications analizirala je trogodišnje nestanke struje širom SAD, otkrivajući da su Amerikanci koji već snose teret klimatskih promena i zdravstvenih nejednakosti grupirani u četiri regiona — Luizijani, Arkanzasu, centralnoj Alabami i severnom Mičigenu — i da su u najvećem riziku od udara zbog dugotrajnog zamračenja.
Nalazi bi mogli pomoći u oblikovanju budućnosti lokalne energetske infrastrukture, posebno kako se klimatske promjene intenziviraju i američka elektroenergetska mreža i dalje stari. Prošlogodišnji Zakon o smanjenju inflacije uključivao je milijarde dolara za renoviranje energetskih sistema, a Kejsi se nada da će federalne agencije konsultovati novo objavljene nalaze kako bi ciljale na nadogradnju energije.
Studija je prva analiza nestanka struje na nivou okruga, koju federalna vlada izveštava samo na državnom nivou. To predstavlja problem za istraživače: federalno prijavljeni prekid rada u državi Vašington mogao bi se dogoditi u Sijetlu, Spokaneu ili negde između, što otežava razumevanje konkretno koja je populacija pogođena.
Kejsi i njen tim otkrili su da se između 2018. i 2020. godine širom zemlje dogodilo više od 231.000 nestanka struje u trajanju više od sat vremena. Od toga, 17.484 je trajalo najmanje osam sati – trajanje koje se široko smatra medicinski relevantnim.
Većina okruga u kojima je došlo do nestanka struje imala je najmanje jedan događaj koji je trajao više od osam sati. Ovi okrugi su bili najviše koncentrisani na jugu, severoistoku i Appalachia.
Zatim su istraživači pogledali kako se nestanci struje preklapaju sa teškim vremenskim uslovima. Želeli su da znaju koji vremenski događaji će najverovatnije izazvati prekid rada i koje delove SAD najčešće pogađa oluja koja izaziva zamračenje.
Otkrili su da obilne padavine u određenoj oblasti čine pet puta verovatnijim nestanak struje. Tropski cikloni, oluje sa jakim vetrovima koje potiču iznad tropskih okeana, čine nestanak struje 14 puta verovatnijim. A tropski ciklon sa obilnim padavinama po vrelom danu — poput uragana koji svake jeseni pogađaju obalu Meksičkog zaliva? One čine nestanke struje 52 puta verovatnijim.
Gledamo vremenske izveštaje i odlučujemo da li da ponesemo kišobran ili da ostanemo kod kuće“, rekla je Kejsi. „Ali razmišljanje o tome da budete spremni za prekid kada se jedan od ovih događaja odvija je novi element koji treba razmotriti.“
Zatim su došla pitanja pravičnosti. Uključujući kombinaciju socioekonomskih i medicinskih faktora, Kejsijev tim je identifikovao zajednice koje bi verovatno bile posebno ranjive tokom dugog nestanka struje. Koristeći te podatke, istraživači su uspeli da identifikuju zajednice koje su iskusile i visoku društvenu ugroženost i česte nestanke struje.
Mapa tih okruga prikazuje svetlu grupu u Luizijani i Arkanzasu, sa više klastera u centralnoj Alabami i severnom Mičigenu. Naročito na tim mestima, neizbežna promena u energetskoj infrastrukturi u zemlji pruža najveću priliku za unapređenje javnog zdravlja.
„Kad god možemo da identifikujemo još jedan faktor na koji možemo da intervenišemo da bismo se približili zdravstvu, to je uzbudljivo“, kaže Kejsi. „Mislim da ćemo videti ogromne promene, posebno u načinu na koji su naši energetski sistemi postavljeni, u narednih nekoliko decenija. Ovo je ogromna prilika da unesemo pravičnost u svaki razgovor i razgovaramo o tome šta ćemo da uradimo da učiniti da dve decenije od sada izgledaju drugačije od onoga gde smo mi.“
Ova studija je počela dok je Kejsi bio profesor na Mailman školi javnog zdravlja Univerziteta Kolumbija. Drugi autori su Vivijan Do (prvi autor), Heder Mekbrajen, Nina Flores, Aleksandar Nortrop i Džefri Šlegelmilh sa Univerziteta Kolumbija i Metju Kiang sa Univerziteta Stenford.
