Ljudi pritisnuti inflacijom i zahtevaju ekonomsku pravdu izašli su u ponedeljak na ulice gradova širom Azije i Evrope da obeleže Prvi maj, u globalnom izlivu nezadovoljstva radnika koji nije viđen od pre nego što je pandemija COVID-19 poslala svet u blokade.
Francuski sindikati su naterali predsednika da ukine višu starosnu granicu za penzionisanje. Južnokorejci su se zalagali za veće plate. Španski advokati tražili su pravo na slobodne dane. Radnici u domaćinstvu migranti u Libanu marširali su u zemlji zahvaćenoj ekonomskom krizom.
Dok se Prvi maj obeležava širom sveta 1. maja kao proslava radničkih prava, skupovi u ponedeljak su izazvali šire frustracije u stanju današnjeg sveta. Aktivisti za klimu sprejom su ofarbali muzej Louis Vuitton u Parizu, a demonstranti u Nemačkoj demonstrirali su protiv nasilja usmerenog na žene i LGBTK+ osobe.
U Pakistanu su proslave bile prinuđene u zatvorenom prostoru i bile su naglašene političkim tenzijama u Turskoj, jer se obe zemlje suočavaju sa izborima sa visokim ulozima. Ruski rat u Ukrajini zasenio je smanjene događaje u Moskvi, gde su proslave Prvog maja pod vođstvom komunista nekada bile masovne događaje.
Širom Azije, ovogodišnji prvomajski događaji izazvali su nagomilanu frustraciju nakon tri godine ograničenja COVID-19. Ovogodišnji događaji su imali veći odziv nego prethodnih godina u azijskim gradovima, jer su aktivisti u mnogim zemljama tvrdili da vlade treba da učine više da poboljšaju živote radnika.
Francuska očekuje najveće prvomajske demonstracije u poslednjih nekoliko godina, dok sindikati marširaju protiv nedavnog poteza predsednika Emanuela Makrona da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine. Organizatori vide penzijsku reformu kao pretnju za prava radnika i mrežu socijalne zaštite Francuske.
Moćnim francuskim sindikatima pridružili su se aktivisti za zaštitu životne sredine i druge grupe koje se bore za ekonomsku pravdu ili samo izražavaju ljutnju na Makrona i ono što se smatra njegovim nedodirljivim, pro-poslovnim vođstvom. Očekuje se da će se u borbu pridružiti i aktivisti koji se protive Olimpijskim igrama u Parizu 2024. i njihovom uticaju na društvo i životnu sredinu.
Policija je angažovana na protestima u Francuskoj i našla se na udaru kritika zbog planova da se koriste dronovi za snimanje eventualnih poremećaja u nekim gradovima.
U Turskoj je policija sprečila grupu demonstranata da dođe do glavnog trga u Istanbulu Taksim i privela desetak demonstranata, javila je nezavisna televizijska stanica Sozcu. Novinari koji su pokušavali da snime demonstrante koji su nasilno premeštani u policijske kombije takođe su vraćeni ili privedeni.
Trg ima simboličan značaj za turske sindikate nakon što su nepoznati naoružani ljudi otvorili vatru na ljude koji su slavili Prvi maj na Taksimu 1977. godine, što je izazvalo stampedo. Desetine su ubijene.
Vlada predsednika Redžepa Tajipa Erdogana proglasila je Taksim zabranjenim za demonstracije, što je dovelo do čestih sukoba između policije i demonstranata koji pokušavaju da dođu do trga. U međuvremenu, malim grupama je bilo dozvoljeno da uđu na Taksim da polože vence na tamošnji spomenik.
U Pakistanu su vlasti zabranile skupove u nekim gradovima zbog napete bezbednosne situacije ili političke atmosfere. U Pešavaru, na nemirnom severozapadu zemlje, radničke organizacije i sindikati održavali su događaje u zatvorenom prostoru kako bi zahtevali bolja prava radnika usred visoke inflacije.
U istočnom gradu Lahoreu, gde je političkim strankama zabranjeno održavanje skupova uoči lokalnih izbora 14. maja, radnički marš će se okupiti u skupštini Pendžaba. U južnom lučkom gradu Karačiju, vladajuća partija u zemlji je domaćin seminara i nekoliko javnih skupova.
Širom Španije održano je više od 70 marševa, predvođenih moćnim sindikatima u zemlji, koji su upozorili na „društveni sukob“ ako niske plate u Španiji za prosek EU ne porastu u skladu sa inflacijom. Oni su takođe pohvalili podsticaje da se Španija premesti na četvorodnevnu radnu nedelju kako bi se smanjio pritisak na radnike.
Radnici su predvodili proteste, ali i profesionalci belog ovratnika postavljali su zahteve u zemlji koja još uvek nosi ožiljke prethodnih recesija i gde je radni dan tradicionalno veoma dug.
Ilustrious College of Laviers of Madrid pozvao je na reforme istorijskih zakona koji zahtevaju da budu dežurni 365 dana u godini, bez obzira na smrt članova porodice ili hitne medicinske slučajeve. Poslednjih nekoliko godina, advokati su tvitovali slike sebe kako rade iz bolničkih kreveta na infuzijama kako bi ilustrovali problem.
U Južnoj Koreji, desetine hiljada ljudi prisustvovalo je raznim skupovima na njenim najvećim prvomajskim skupovima od početka pandemije početkom 2020.
„Poskupela je sve osim naših plata. Povećajte naše minimalne plate!“ aktivista na mitingu u Seulu vikao je na podijumu. “Skratite naše radno vreme!”
U Tokiju, hiljade članova sindikata, opozicionih poslanika i akademika okupilo se u parku Jojogi, zahtevajući povećanje plata kako bi se nadoknadio uticaj rastućih troškova dok se njihovi životi još uvek oporavljaju od štete od pandemije.
Oni su kritikovali plan premijera Fumija Kišide da udvostruči budžet za odbranu i rekli da bi novac trebalo da se potroši na socijalnu pomoć, socijalno osiguranje i poboljšanje svakodnevnog života ljudi. Kišida je obećao da će se fokusirati na povećanje plata.
U Indoneziji, učesnici mitinga su tražili od vlade da ukine zakon o otvaranju radnih mesta za koji tvrde da bi bio od koristi poslovanju na račun radnika i životne sredine.
„Zakon o otvaranju radnih mesta mora biti ukinut radi poboljšanja uslova rada“, rekao je demonstrant Šri Ajeng na jednom skupu. „To je samo orijentisano na korist poslodavcima, a ne radnicima.
Na Tajvanu, hiljade radnika izašlo je na ulice da protestuje protiv onoga što nazivaju neadekvatnostima politike rada na samoupravnom ostrvu, vršeći pritisak na vladajuću stranku uoči predsedničkih izbora 2024.
Okupljajući se u glavnom gradu Tajpeju, članovi radničkih grupa mahali su zastavama koje predstavljaju njihove organizacije. Neki medicinski radnici koji su nosili zaštitnu opremu držali su plakate sa porukama u kojima su pozivali na subvencije, dok su drugi držali transparente na kojima su kritikovali radnu politiku predsednika Cai Ing-vena.
U Libanu, stotine članova Komunističke partije i trgovinskog sindikata, kao i grupa domaćih radnika migranata, marširali su ulicama centra Bejruta. Zemlja je u grčevima ekonomske krize i rastuće inflacije, a oko tri četvrtine stanovništva sada živi u siromaštvu.
U Severnoj Koreji, glavne novine u zemlji Rodong Sinmun objavile su poduži uvodnik pozivajući radnike da pruže veću podršku lideru Kim Džong Unu, ispune svoje utvrđene proizvodne kvote i poboljšaju sredstva za život.
Protesti u Nemačkoj počeli su mitingom „Povratite noć“ koji su organizovale feminističke i kueer grupe uoči Prvog maja u znak protesta protiv nasilja usmerenog nad ženama i LGBTK+ osobama. Nekoliko hiljada ljudi učestvovalo je u maršu, koji je bio uglavnom miran uprkos povremenim sukobima između učesnika i policije. U Nemačkoj su za ponedeljak planirani brojni dalji mitinzi sindikata i levičarskih grupa.
