Uprkos svom kultnom statusu i dugoj povezanosti sa ljudima, azijski slonovi su jedni od najugroženijih velikih sisara. Za koje se veruje da broji između 45.000 i 50.000 pojedinaca širom sveta, oni su u opasnosti širom Azije zbog ljudskih aktivnosti kao što su seča šuma, rudarstvo, izgradnja brana i puteva, koje su oštetile brojne ekosisteme.
Moje kolege i ja smo želeli da znamo kada su ljudske akcije počele da fragmentiraju staništa i populacije divljih životinja do stepena koji se vidi danas. Kvantifikovali smo ove uticaje razmatrajući ih kroz potrebe ove vrste.
U nedavno objavljenoj studiji ispitali smo vekovima dugu istoriju azijskih predela koji su nekada bili pogodno stanište slonova i kojima su često upravljale lokalne zajednice pre kolonijalne ere. Po našem mišljenju, razumevanje ove istorije i obnavljanje nekih od ovih odnosa može biti ključ za život sa slonovima i drugim velikim divljim životinjama u budućnosti.
Nije lako izmeriti ljudski uticaj na divlje životinje širom regiona tako velikog i raznolikog kao što je Azija i pre više od jednog veka. Istorijski podaci za mnoge vrste su oskudni. Muzeji, na primer, sadrže samo primerke prikupljene sa određenih lokacija.
Mnoge životinje takođe imaju vrlo specifične ekološke zahteve, a često nema dovoljno podataka o ovim karakteristikama u finom obimu koji idu daleko u prošlost. Na primer, vrsta može preferirati određene mikroklime ili tipove vegetacije koji se javljaju samo na određenim nadmorskim visinama.
Skoro dve decenije proučavam azijske slonove. Kao vrsta, ove životinje su neverovatno prilagodljive: mogu da žive u sezonski suvim šumama, travnjacima ili najgušćim kišnim šumama. Ako bismo mogli da uskladimo zahteve za staništem slonova sa skupovima podataka koji pokazuju kako su se ova staništa menjala tokom vremena, znali bismo da bismo mogli da razumemo kako su promene u korišćenju zemljišta uticale na slonove i druge divlje životinje u ovim sredinama. Manje od 50.000 azijskih slonova ostalo je u divljini u 13 zemalja. Gubitak staništa je jedan od glavnih razloga njihovog opadanja.
Veličine kućnog dometa azijskih slonova mogu varirati od nekoliko stotina kvadratnih milja do nekoliko hiljada. Ali pošto nismo mogli tačno da znamo gde su slonovi bili pre nekoliko vekova, morali smo da modeliramo mogućnosti na osnovu toga gde se danas pojavljuju.
Identifikovanjem ekoloških karakteristika koje odgovaraju lokacijama na kojima divlji slonovi sada žive, možemo razlikovati mesta na kojima su oni potencijalno mogli da žive u prošlosti. U principu, ovo bi trebalo da predstavlja „dobro“ stanište.
Danas mnogi naučnici koriste ovu vrstu modela da identifikuju klimatske zahteve određenih vrsta i predvide kako bi se područja pogodna za te vrste mogla promeniti prema budućim scenarijima klimatskih promena. Istu logiku smo primenili retrospektivno, koristeći tipove korišćenja zemljišta i zemljišnog pokrivača umesto projekcija klimatskih promena.
Ove informacije smo izvukli iz skupa podataka o harmonizaciji korišćenja zemljišta (LUH2), koji je objavila istraživačka grupa sa Univerziteta Merilend. Grupa je mapirala istorijske kategorije korišćenja zemljišta po tipu, počevši od 850. godine – mnogo pre pojave nacija kakve danas poznajemo, sa manje velikih centara stanovništva – i produžavajući se do 2015.
Moji koautori i ja smo prvo sastavili zapise o tome gde su azijski slonovi primećeni u nedavnoj prošlosti. Ograničili smo našu studiju na 13 zemalja koje danas još uvek sadrže divlje slonove: Bangladeš, Butan, Kambodža, Kina, Indija, Indonezija, Laos, Malezija, Mjanmar, Nepal, Šri Lanka, Tajland i Vijetnam.
Isključili smo područja u kojima je populacija slonova sklona sukobima sa ljudima, kao što su intenzivno uzgajani pejzaži i plantaže, kako bismo izbegli klasifikovanje ovih zona kao „dobra“ staništa slonova. Uključili smo područja sa lakšim ljudskim uticajem, kao što su selektivno posečene šume, jer one zapravo sadrže odličnu hranu za slonove.
Zatim smo koristili algoritam mašinskog učenja da bismo utvrdili koje vrste korišćenja zemljišta i zemljišnog pokrivača postoje na našim preostalim lokacijama. Ovo nam je omogućilo da mapiramo gde bi slonovi mogli potencijalno da žive od 2000. Primenom našeg modela na ranije i kasnije godine, uspeli smo da generišemo mape oblasti koje sadrže pogodno stanište za slonove i da vidimo kako su se ta područja promenila. vekovima.
Obrasci korišćenja zemljišta su se značajno promenili na svim kontinentima počevši od industrijske revolucije 1700-ih i proširivši se kroz kolonijalnu eru do sredine 20. veka. Azija nije bila izuzetak.
Za većinu područja, otkrili smo da je pogodno stanište slonova naglo zaronilo otprilike u to vreme. Procijenili smo da je od 1700. do 2015. ukupna količina pogodnog staništa smanjena za 64%. Više od 1,2 miliona kvadratnih milja (3 miliona kvadratnih kilometara) zemlje je pretvoreno za plantaže, industriju i urbani razvoj. Što se tiče potencijalnog staništa slonova, većina promena se dogodila u Indiji i Kini, od kojih je svaki doživeo konverziju u više od 80% ovih predela.
U drugim oblastima jugoistočne Azije – kao što je velika žarišta staništa slonova u centralnom Tajlandu, koja nikada nije bila kolonizovana – gubitak staništa se dogodio nedavno, sredinom 20. veka. Ovo vreme odgovara seči uporedo sa takozvanom zelenom revolucijom, koja je uvela industrijsku poljoprivredu u mnoge delove sveta.
Osvrnuvši se na promenu korišćenja zemljišta tokom vekova, postaje jasno koliko su ljudska dejstva drastično smanjila stanište azijskih slonova. Gubici koje smo izmerili uveliko premašuju procene „katastrofalnih“ ljudskih uticaja na takozvanu divljinu ili šume u poslednjih nekoliko decenija.
Naša analiza pokazuje da da ste bili slon 1700-ih, možda biste mogli da se krećete u 40% dostupnog staništa u Aziji bez problema, jer je to bila jedna velika, susedna oblast koja je sadržala mnogo ekosistema u kojima ste mogli da živite. Ovo je omogućilo protok gena među mnogim populacijama slonova. Ali do 2015. godine, ljudske aktivnosti su toliko drastično fragmentirale ukupnu pogodnu površinu za slonove da je najveći deo dobrog staništa predstavljao manje od 7% tog područja.
Šri Lanka i poluostrvo Malezija imaju nesrazmerno visok udeo populacije divljih slonova u Aziji, u odnosu na dostupno područje staništa slonova. Tajland i Mjanmar imaju manju populaciju u odnosu na površinu. Zanimljivo je da su ove druge zemlje poznate po velikoj populaciji slonova u zatočeništvu ili polu-zarobljeništvu.
Manje od polovine područja u kojima se danas nalaze divlji slonovi imaju odgovarajuće stanište za njih. Kao rezultat toga, slonovi koriste pejzaže u kojima sve više dominiraju ljudi dovodi do sukoba koji su štetni i za slonove i za ljude.
Međutim, ovaj dugi pogled na istoriju nas podseća da samo zaštićena područja nisu rešenje, jer jednostavno ne mogu biti dovoljno velika da podrže populaciju slonova. Zaista, ljudska društva su oblikovala ove krajolike milenijumima.
Danas postoji hitan izazov da se uravnoteži ljudski život i potrebe za životom sa potrebama divljih životinja. Obnavljanje tradicionalnih oblika upravljanja zemljištem i lokalnog upravljanja ovim predelima može biti suštinski deo zaštite i oporavka ekosistema koji služe i ljudima i divljim životinjama u budućnosti.
