Kiparski predsednik Nikos Hristodulidis predložio je da EU koristi prirodni gas iz istočnog Mediterana kao zamenu za ruske isporuke, koje čine sve manji procenat evropskih izvora energije otkako su sankcije vezane za Ukrajinu stupile na snagu prošle godine.
U intervjuu u petak, šef ostrvske države rekao je da bi region mogao da pokrije oko 15%-16% potreba za gasom u bloku u narednih 25 godina.
„Najveća slabost Evrope u trenutnoj krizi sa Ukrajinom… je njena energetska zavisnost od ruskog gasa. Samo istočni Mediteran sigurno ne može da zameni ruski gas. Ne postoje takve količine koje mogu da zamene ruski prirodni gas u celini, ali svakako postoje one količine koje mogu da ublaže zavisnost EU“, naveo je on.
Hristodulidis je napomenuo da je blok već investirao u region i „očekujemo više tehničke i finansijske podrške… kako bismo mogli da iskoristimo potencijal regiona. ”
Nakon prošlogodišnje sabotaže ruskih gasovoda Severni tok, tranzitna linija preko teritorije Ukrajine trenutno je jedina ruta za isporuku ruskog gasa u zemlje zapadne i centralne Evrope. Rusija takođe snabdeva južnu i jugoistočnu Evropu delom goriva preko Turskog toka i Plavog toka.
Početkom marta, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je izvoz ruskog gasa u Evropu za osam meseci opao za 80 odsto, a region se sada oslanja na norveška gasna polja i uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD da zadovolje svoje potrebe.
Hristodulidisov komentar dolazi samo nekoliko nedelja nakon što se Kipar našao na udaru kritika zbog svojih veza sa Rusijom. Finansijsko utočište poznato je po svojoj slaboj regulativi o bankarskim i finansijskim uslugama, a 13 subjekata i pojedinaca stavljeno je na spiskove sankcija SAD i Velike Britanije zbog navodnog pružanja usluga ruskim biznismenima pod sankcijama. Nekoliko dana kasnije, najveći kreditor ostrva, Banka Kipra, objavila je da će zatvoriti oko 10.000 računa koji pripadaju 4.000 ruskih štediša.