Smrt Voyagera 2 je odložena nakon što je NASA pronašla način da hakuje rezervni izvor energije kako bi sonda mogla da radi do 2026.
Voyager 1 i 2 pružili su ključne naučne informacije tokom svojih 45 godina svemirskih letova.
Danas, sonde putuju u međuzvezdanom prostoru, 12 i 14 milijardi milja daleko od Zemlje. To je dalje nego što je bilo koja svemirska letelica ili objekat koji je napravio čovek pre otišla.
„Naučni podaci koje Voyager vraćaju postaju vredniji što su dalje od Sunca“, rekla je Linda Spilker, naučnica projekta Voyager u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon u južnoj Kaliforniji.
„Definitivno smo zainteresovani da što više naučnih instrumenata ostane u funkciji što je duže moguće.
Voyager 1 i 2 krenuli su sa razmakom od mesec dana 1977 . Sonde su prvobitno trebale da krenu na četvorogodišnju misiju da plove pored Saturna i Jupitera.
Lansirani su sa „zlatnom pločom” sa informacijama koje bi vanzemaljcima pružile informacije o Zemlji.
Ali sonde su nastavile da prevazilaze očekivanja, a NASA je neprestano produžavala svoje misije, prvo da poseti Neptun i Uran, a zatim da otplovi dalje od bilo koje druge sonde: pored heliosfere.
Heliosfera je mehur čestica i magnetnih polja koja se protežu od sunca. Ova sfera je posebno važna za Zemlju jer nas štiti od galaktičkog kosmičkog zračenja.
Pošto su sonde sada izvan ove heliosfere, njihova merenja pružaju uvid bez presedana u svojstva mehurića, poput njegovog oblika i zaštitne uloge.
Sonde se napajaju generatorima koji pretvaraju toplotu iz raspadajućeg plutonijuma u električnu energiju. Kako ovaj izvor energije postaje slabiji, NASA-ini inženjeri su morali da isključe nebitne instrumente, poput kamera i grejača sondi, da bi sačuvali energiju.
Ali dok je Voyager 2 ulazio u svoje poslednje rezerve energije, NASA inženjeri su smislili pametan hak koji bi mu omogućio da ostane živ još malo.
Pronašli su način da preusmere struju sa sigurnosnog mehanizma dizajniranog da se uključi ako se kolo sondi pokvari zbog varijacija napona.
„Varijabilni naponi predstavljaju rizik za instrumente, ali smo utvrdili da je to mali rizik, a alternativa nudi veliku nagradu u mogućnosti da naučni instrumenti budu duže uključeni“, rekla je Suzan Dod, Voyager-ov menadžer projekta u JPL, u saopštenju za javnost.
„Pratili smo letelicu nekoliko nedelja i čini se da ovaj novi pristup funkcioniše.“
NASA bi mogla razmisliti o njenoj upotrebi na Voyageru 1. Jedan od instrumenata Voiagera 1 je ranije bio neispravan, što znači da sonda nije trošila toliko energije kao Voiager 2.
Odluka o isključenju instrumenata za Voyager 1 biće doneta sledeće godine, navodi svemirska agencija.
