Starije osobe koje su preživele rak dojke često imaju druge zdravstvene probleme i kraći životni vek od mlađih osoba koje su preživele rak dojke. Štaviše, njihovi kanceri često sporo rastu, a nadzor može dovesti do preteranog lečenja karcinoma koji ih neće ubiti, kažu istraživači.
Uprkos ovim nedostacima, starije osobe koje su preživele rak dojke i dalje su podvrgnute mamografiji iako je njihov rizik od razvoja drugog raka dojke nizak, pokazala je nova studija.
„Možda je u redu odustati od mamografije jer postoji nizak rizik od druge dijagnoze raka dojke kod žena sa ograničenim životnim vekom ili sa tumorima osetljivim na hormone“, rekla je autorka studije dr Elizabet Berger, docent hirurgije na Univerzitetu Jejl. Određeni hormonski osetljivi karcinomi dojke smatraju se manje agresivnim.
Za studiju, istraživači su analizirali podatke o skoro 44.500 žena iz dva registra u periodu od 2003. do 2007. Žene su imale 67 ili više godina kada im je dijagnostikovan prvi rak dojke, a većina je imala rak dojke u ranom stadijumu i veoma izlečiv. Trideset posto žena u studiji imalo je više od 80 godina.
Sve žene su praćene počevši od godinu dana nakon postavljanja dijagnoze sve dok nisu razvile drugi rak dojke, umrle ili se studija završila 2017. Istraživači su procenjivali njihov očekivani životni vek na osnovu godina i da li su imale druge zdravstvene probleme.
Od ovih žena, 55% je imalo najmanje jedno drugo zdravstveno stanje, dok je 16% imalo tri ili više drugih zdravstvenih problema koji nisu povezani sa rakom dojke. Medicinski problemi koji se istovremeno javljaju utiču na očekivani životni vek.
Rizik od razvoja drugog raka dojke razlikovao se u zavisnosti od životnog veka žene, pokazalo je istraživanje. Žene sa očekivanim životnim vekom manjim od pet godina imale su 3,7% rizik od razvoja drugog raka dojke. Nasuprot tome, žene za koje se očekivalo da će živeti 10 godina ili duže imale su rizik od povratka raka dojke u 7,6%.
Starije žene sa višestrukim zdravstvenim problemima i kraćim životnim vekom i dalje su bile podvrgnute mamografiji. Konkretno, 51% žena sa očekivanim životnim vekom manjim od godinu dana primilo je najmanje jedan mamograf u roku od 12 meseci od smrti.
Nadzorni mamografi donose malo koristi za ove žene, primetio je Berger. Studija „treba da skrene pažnju na visoke stope nadzora žena čak i sa minimalnim očekivanim životnim vekom“, rekla je ona.
Ipak, ne postoji jedinstvena preporuka za sve, jer nekim starijim osobama koje su preživele rak dojke možda je potrebno nadzor i skrining.
„Mlađe žene sa agresivnijim podtipovima raka dojke imaju veći rizik od druge dijagnoze raka dojke i trebalo bi da razmotre kontinuiranu nadzornu mamografiju“, rekao je Berger. „Ovo bi trebalo da bude zajednička odluka između lekara i pacijenta, a rizike [druge bolesti] treba uzeti u obzir.“
Svako ko pronađe kvržicu u grudima treba da razgovara sa svojim lekarom o sledećim koracima, rekla je ona.
Nalazi su trebali biti predstavljeni u četvrtak na godišnjem sastanku Američkog društva hirurga dojke u Bostonu. Istraživanje predstavljeno na medicinskim konferencijama treba smatrati preliminarnim dok se ne objavi u časopisu sa recenzijom.
Drugi stručnjaci za rak dojke rekli su da mnogi faktori igraju ulogu u odlukama o skriningu raka dojke za preživele.
„Odluke o skriningu treba da se donose sa svešću o opštem zdravlju pacijenta, očekivanom životnom veku i njihovoj sposobnosti da tolerišu lečenje, a ne preko određene starosne granice“, rekla je dr Samanta Heler, profesor radiologije i šef odeljenja za snimanje dojki u Medicinski fakultet Univerziteta u Njujorku u Njujorku.
„Populacija u ovoj studiji su žene koje su ranije imale rak dojke; to znači da imaju veći rizik od proseka da razviju kasniji rak dojke i mogu posebno imati koristi od kontinuiranog nadzora skrininga“, rekao je Heller.
Potrebno je više studija o skriningu raka dojke i ishodima u ovoj grupi žena pre nego što date bilo kakve opšte preporuke, rekla je ona.
Druge varijable koje mogu doprineti riziku uključuju porodičnu istoriju, određene genetske mutacije i gustinu grudi, rekao je Heller.
„Ovi faktori takođe utiču na određivanje ishoda skrininga i mogu pomoći u određivanju optimalnih i personalizovanih pristupa skriningu za starije žene“, rekla je ona. „Izbor pacijenata i spremnost da se podvrgnu lečenju su uvek važni i uvek ih treba uzeti u obzir.
Ovaj razgovor takođe može biti težak, rekla je dr Sara Bler, hirurški onkolog na Univerzitetu Kalifornije, San Dijego Health.
„Teško je uskratiti brigu iako je korist od toga mala“, rekla je ona. „Ovaj rad daje lekarima podatke koje treba da razmotre i počnu da vode ove razgovore.“
