Zaglavljena pet dana pod užarenim pustinjskim suncem pored autoputa, Venecuelanka Rozmari Morales bespomoćno je u petak gledala u zid policajaca koji su joj blokirali prolaz u Peru, piše AP.
Ovaj 45-godišnjak čeka zajedno sa stotinama drugih koji su postavili improvizovani izbeglički kamp na čileanskoj strani granice koju ne mogu da pređu jer im nedostaje odgovarajuća dokumentacija. „Nema čak ni tende“, rekla je Morales, dodajući da oseća da se prema njoj postupa „kao prema psu“.
Morales je među Venecuelancima, Kolumbijcima i Haićanima koji su nasukani dve nedelje duž granice između Perua i Čilea, željni da se vrate kući jer troškovi života naglo rastu i pošto poslanici obe zemlje predlažu kazne za nedokumentovanu migraciju.
U međuvremenu, politički lideri razgovaraju o tome kako da im olakšaju prolazak kroz Peru u vreme kada se migranti sve više okrivljuju za porast kriminala sa obe strane granice.
Čile je u petak rekao da će početi da registruje sve migrante bez dokumenata koji žele da napuste zemlju, a Peru je neke od njih počeo da pušta u svoje granične kancelarije.
Morales kaže da iako je zahvalna što ju je Čile primio kada je napustila Venecuelu, sada je spremna da se vrati u svoju rodnu zemlju jer su troškovi života porasli, poslovi su postali retki i teško joj je da preživi bez odgovarajuće dokumentacije, za koju kaže da je bilo nemoguće dobiti.
„Ne možemo više da sastavljamo kraj s krajem“, rekao je Morales.
Sada ona i drugi moraju da izdrže stihiju u pustinji Atakama, jednoj od najsušnijih na planeti, sa vrućinom danju i hladnoćom noću.
„Mnoge majke su tamo, sa decom, sa gripom, temperaturom, stalnim povraćanjem, dehidriranim, ne mogu da jedu dobar ručak, ne mogu da se okupaju“, rekao je Morales.
Vršilac dužnosti čileanskog ministra unutrašnjih poslova Manuel Monsalve rekao je u petak da će vlada uspostaviti punktove za registraciju u pograničnom regionu za upis migranata bez dokumenata koji žele da napuste zemlju kako bi „njihov otisak prsta, lice i ime mogli da budu zabeleženi“.
Monsalve je rekao da Čile želi da dozvoli migrantima da se „vrate u svoju zemlju“, ali je takođe istakao da je odgovornost vlade da osigura da „ljudi koji su počinili zločine ne napuštaju Čile“.
Predsednik Donjeg doma čileanskog Kongresa Vlado Mirošević predložio je u četvrtak da se stvori „humanitarni koridor“ koji bi omogućio migrantima da se vrate kući, ne precizirajući detalje takvog koridora.
Peruanski ministar unutrašnjih poslova Visente Romero rekao je u petak na lokalnom radiju RPP da „na nivou ministarstva spoljnih poslova radimo sa Čileom, Ekvadorom, a takođe i sa Venecuelom“ na pronalaženju načina da migranti bez problema prelaze granice.
„Važno je pružiti neophodnu sigurnost svim strancima koji dobrovoljno žele da se vrate u svoju zemlju“, rekao je Romero.
Romero, koji se od četvrtka uveče nalazi u peruanskoj pograničnoj oblasti sa Čileom, dodao je da se sastao sa lokalnim vlastima kako bi razmotrili otvaranje „privremenih skloništa“ za ljude koji čekaju da odu.
Migranti su postavili improvizovane šatore sa ćebadima i borili se sa elementima bez pristupa tekućoj vodi i drugim osnovnim uslugama. Drugi su pronašli pomoć u obližnjem čileanskom graničnom kompleksu Chacalluta.
„Želimo da se vratimo u našu zemlju, Venecuelu. Postigli smo ono što smo došli da uradimo u Čileu“, rekao je 47-godišnji Omar Domingez na granici. „Ne želimo da ostanemo u Peruu.“
Prema zvaničnim podacima čileanskih tužilaca, oko 10.000 imigranata bez dokumenata je ušlo u Čile ove godine, a dodatnih 1.194 je zatražilo da napuste.
Kriza duž granice dolazi u trenutku kada zvaničnici u Čileu povećavaju kontrolu nad migrantima bez dokumenata. Ranije ovog meseca, čileansko nacionalno tužilaštvo pozvalo je tužioce da zatraže preventivni pritvor za svakoga ko je uhvaćen da je počinio krivično delo, a ne može da dokaže svoj identitet.
I u Peruu iu Čileu, zakonodavci nastoje da pooštre zakone protiv migranata bez dokumenata.
Mera o kojoj će se raspravljati u Donjem domu čileanskog Kongresa bi klasificirala nedokumentovanu imigraciju kao zločin i predložila zatvorske kazne do 18 meseci za svakoga ko je uhvaćen da uđe u Čile nezvaničnim kanalima.
U Peruu, poslanik iz partije Somos Peru predložio je u četvrtak nacrt zakona kojim se migranti koji ilegalno uđu u zemlju zatvaraju do 10 godina. Poslanik krajnje desničarske Renovacion Popular rekao je da bi peruanska granična patrola trebalo da uživa zakonsku zaštitu kako bi mogla da „puca“ u migrante ako je potrebno.
Predsednik Perua Dina Boluarte pripisao je migrantima „krivična dela” ranije ove nedelje.
