Migraciona kriza na granici između Čilea i Perua intenzivirala se u četvrtak pošto su stotine ljudi ostale zaglavljene, nesposobne da pređu u Peru u pokušaju da se vrate u svoju matičnu zemlju Venecuelu, piše AP.
Uglavnom venecuelanski migranti nastoje da pređu u Peru da bi nastavili put svoje zemlje, ali im Peru ne dozvoljava da uđu jer nemaju dokumenta.
Dok su u zastoju na granici dve južnoameričke zemlje, migranti se suočavaju sa negostoljubivom klimom koja karakteriše pustinju Atakama, jednu od najsušnijih na planeti, sa izuzetno toplim danima i intenzivno hladnim noćima. Neki imaju improvizovane šatore sa ćebadima, ali im nedostaje voda i druge osnovne usluge.
Grupa migranata trčala je kroz pustinju prema Peruu, ali su ih peruanski oficiri vratili nazad. Neke žene su se žalile i zahtevale da im vlada predsednika Gabrijela Borića obezbedi autobus za putovanje u Venecuelu.
Slike pokazuju kako migranti guraju peruanske granične patrole u pokušaju da uđu u zemlju.
Zvaničnici u Ariki, gradu na severu Čilea koji se graniči sa Peruom i udaljen je oko 2.000 kilometara od glavnog grada Santjaga, proglasili su u četvrtak vanrednu situaciju za migraciju.
Dan ranije, peruanski predsednik Dina Boluarte proglasio je vanredno stanje u Takni, gradu blizu granice sa Čileom, kako bi „očuvao domaći red“ i obuzdao dolazak migranata. Najavljujući meru, predsednik je migrantima pripisao „krivična dela“.
Boluarte je rekla da će se zalagati za ustavnu reformu kako bi se „ovlastila intervencija oružanih snaga u pograničnom području“. Borić je, sa svoje strane, krajem februara već rasporedio trupe na granicu kako bi pomogao u zaustavljanju ulaska migranata.
Amnesti internešenel je pozvao Peru i Čile da okončaju ono što je nazvao „militarizacijom“ granice. Lideri obe strane „nepotrebno pogoršavaju situaciju, pretvarajući je u humanitarnu krizu koja povećava rizik po živote i bezbednost ovih ljudi“, rekla je Erika Gevara Rosas, direktorka Amnesti internešenela za Ameriku.
Čileanska vlada pozvala je ambasadora Perua Haimea Pomareda da izrazi svoje nezadovoljstvo zbog izjava gradonačelnika Tacne Pascuala Guise, koji je predsednika Čilea nazvao „neodgovornim“ za ono što je izaslanik nazvao naporima da se migracioni problemi zemlje prenesu na granicu. Pomareda nije javno komentarisao sastanak.
Gradonačelnik Arike, Herardo Espindola, obećao je da će „obezbediti resurse“ za podršku onima kojima je potrebna, posebno deci i starijima.
„Delovaćemo onoliko brzo koliko zahteva ova kritična situacija koja utiče na ljude zaglavljene na granici“, rekao je Espindola.
Usred ćorsokaka, šef Donjeg doma čileanskog Kongresa Vlado Mirošević pozvao je na humanitarni koridor koji bi uključivao sve zemlje u regionu kako bi se rešila kriza i omogućio migrantima bezbedan prolaz nazad u Venecuelu.
Čileanski ministar spoljnih poslova Alberto van Klaveren upozorio je da postoji „značajan humanitarni problem u toj oblasti“ i rekao da Boluarteova odluka „povećava pritisak“ na granici.
Odlazak migranata iz Čilea usledio je ubrzo nakon što je kancelarija nacionalnog tužioca 10. aprila pozvala tužioce da zatraže preventivni pritvor za svakoga ko je uhvaćen u izvršenju krivičnog dela koji nije mogao da dokaže svoj identitet.
Pored toga, u Donjem domu Kongresa će se raspravljati o meri koja bi neregularnu imigraciju klasifikovala kao zločin i predložila zatvorske kazne od čak 541 dan za svakoga ko je uhvaćen da uđe u Čile nezvaničnim kanalima.
