Argentinska centralna banka je u četvrtak povećala referentnu kamatnu stopu za ogromnih 10 procentnih poena na 91 odsto, pokušavajući da ukroti visoku inflaciju i stabilizuje valutu pezosa, koji je pao na crnom tržištu u poslednje vreme, prenosi Rojters.
Povećanje, najveće od pada tržišta u avgustu 2019, dolazi nakon što je centralna banka (BCRA) već podigla stopu prošle nedelje za 300 baznih poena na 81 odsto u pokušaju da kontroliše inflaciju koja iznosi 104 odsto godišnje.
Centralna banka je potvrdila povećanje u saopštenju nakon što je Rojters ranije izvestio o tom potezu, pozivajući se na izvore iz banke.
Vest o oštrom porastu podigla je valutu pezosa na crnom tržištu, koja je ojačala 1,5% na 462/467 za dolar u četvrtak, iako je i dalje bila preko 100% niža od zvaničnog kursa od 222 za dolar.
Viša kamatna stopa nudi više podsticaja štedišama da svoja sredstva drže u pezosima, jačajući domaću valutu, ali opterećuje zaduživanje i ekonomski rast.
Banka je u saopštenju navela da je podigla referentnu stopu kako bi se pomerila ka „stvarnom prinosu na ulaganja u lokalnoj valuti“ i promovisala štednju u pezosima. Stopa od 91% bi se odnosila na oročene depozite od 30 dana do 30 miliona pezosa.
„BCRA će nastaviti da prati evoluciju cena, dinamiku finansijskog i deviznog tržišta i monetarne agregate kako bi kalibrirala svoju politiku stopa“, navodi se u saopštenju.
Analitičari su pozdravili ovaj potez, iako su upozorili da je to samo zavoj za mnoge ekonomske probleme Argentine.
Glavni svetski dobavljač žitarica i govedine bori se sa inflacijom koja je u martu dostigla 104 odsto, a analitičari predviđaju da će cene porasti ove godine za nekih 110 do 130 odsto. Pezos valuta takođe brzo gubi vrednost u odnosu na dolar.
„Povećanje stope je obećavajuća mera, ali kasno“, rekao je Serhio Chouza iz konsultantske kuće Sarandi.
Analitičar Leonardo Kjalva rekao je da će ovaj potez biti „zakrpa“ koja bi za sada mogla da unese mir na tržišta, ali neće rešiti suštinske probleme, posebno sa vladom pod pritiskom da troši novac uoči opštih izbora u oktobru.
„Osnovni problem je fiskalni, a potreban lek je teško izvesti u izbornoj godini“, rekao je Čijalva.
Ova južnoamerička zemlja ima program zajma od 44 milijarde dolara sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji uključuje ciljeve za postizanje pozitivne realne kamatne stope, obuzdavanje inflacije i povećanje svojih oskudnih deviznih rezervi.
