Azija mora brzo da smanji subvencije za fosilna goriva i uloži više novca u prelazak na čistu energiju kako bi izbegla katastrofalne klimatske promene koje ugrožavaju sopstveni razvoj, navodi se u novom izveštaju Azijske razvojne banke u četvrtak, prenosi AP.
Ekonomski razvoj regiona se podstiče na način koji je intenzivan ugljeniku, što je znatno iznad svetskog proseka, rekao je David Raitzer, ekonomista ADB-a i jedan od autora izveštaja. On je pozvao na brzu akciju na energetskoj tranziciji za veće koristi i niže troškove.
„Ambiciozne akcije u vezi sa klimatskim promenama sa dobro osmišljenim politikama mogu imati ogromnu isplatu“, rekao je Rajcer.
Nekoliko zemalja razvija nove elektrane na ugalj u Aziji, što čini 94% globalnog cevovoda elektrana na ugalj u izgradnji, planiranih ili najavljenih, navodi se u izveštaju.
Iako su Kina, Indija i Indonezija činile trećinu svih emisija gasova koji zagrevaju planetu 2019. godine, šest od 10 zemalja koje su najviše pogođene ekstremnim vremenskim prilikama u prve dve decenije ovog veka bile su u Aziji, prema ranijim studijama. Procenjuje se da je u tom periodu u regionu zabeleženo do 1,5 biliona dolara gubitaka i materijalne štete, uključujući poplave bez presedana u Pakistanu koje su prošle godine pogodile 33 miliona ljudi.
Izveštaj procenjuje da će 346.000 života biti spaseno godišnje do 2030. ako zemlje u razvoju u Aziji ispune svoje ciljeve za prelazak na čistu energiju, što bi dovelo do smanjenja zagađenja vazduha. I projektovala je društvene i ekonomske koristi od promene jednake pet puta većoj ceni uticaja klimatskih promena.
Ali nedostaju investicije u čistu energiju. Zemlje u razvoju u Aziji potrošile su 116 milijardi dolara 2021. na subvencionisanje fosilnih goriva — mnogo više od subvencija za obnovljive izvore energije. Rajcer je rekao da je međunarodna koordinacija neophodna da bi se to promenilo.
„Da bi se emisije efikasno smanjile, izopačene subvencije za fosilna goriva koje sada postoje moraju biti uklonjene i ne bi trebalo da bude novog uglja“, rekao je Rajcer.
Slažu se i drugi energetski stručnjaci.
„Mnogo razvoja u Aziji je povezano sa sistemima fosilnih goriva, što postaje problem“, rekao je Svati D’Souza, energetski analitičar iz Nju Delhija sa Instituta za energetiku, ekonomiju i finansijsku analizu koji istražuje energetsku tranziciju Azije tokom većeg dela decenije.
Treba izbegavati nova ulaganja u fosilna goriva, rekao je D’Souza.
„Oni će postati nasukana imovina i troškovi suočavanja s njima će pasti na vlasti i na kraju lokalne zajednice i ljude“, rekla je ona.
U izveštaju se navodi da je 397 milijardi dolara uloženo u tranziciju čiste energije u azijskim zemljama u razvoju, ali je prosečno godišnje ulaganje od 707 milijardi dolara potrebno u tim zemljama kako bi se sprečilo rast globalne temperature za više od 2 stepena Celzijusa koji su potrebni u Pariskog sporazuma da se izbegnu najgore posledice klimatskih promena.
Izveštaj preporučuje smanjenje subvencija za fosilna goriva, postavljanje cene na emisije gasova sa efektom staklene bašte i pružanje više političkih podsticaja za čistu energiju. Rečeno je da će cena ugljenika od 70 dolara po toni ekvivalenta ugljen-dioksida do 2030. i 153 dolara do 2050. pomoći u postizanju neto nultih ciljeva.
Određivanje cena ugljenika može imati mnogo oblika, ali je generalno način da se kompanije ili vlade nateraju da plate potencijalne troškove klimatskih promena – toplotne talase, nevremene kiše, zdravstvene efekte – pogoršane njihovim emisijama.
„Odbacivanje limenke čekanjem do 2030. godine da bi se snažno smanjile emisije neće biti u najboljem interesu regiona ili sveta“, rekao je Rajcer.
