Kuba se sve više okreće Rusiji i Meksiku za naftu kako bi ublažila akutnu nestašicu dizela i benzina i dopunila sve manje zalihe venecuelanske sirove nafte i goriva, prema podacima i izvorima o transportu, piše Rojters.
Venecuela je više od dve decenije bila glavni politički saveznik Kube i najveći dobavljač nafte i goriva ovoj ostrvskoj državi, isporučujući mazut za proizvodnju električne energije, benzin, dizel, mlazno gorivo i gas za kuvanje.
Ali borba južnoameričke nacije koju su sankcionisale SAD da proizvede dovoljno goriva za sopstvene potrebe je ostavila nesposobnom da u potpunosti prehrani svog suseda sa Kariba. Venecuelanski izvoz nafte na Kubu do sada je ove godine pao na 55.000 barela dnevno (bpd) sa skoro 80.000 u 2020.
Pod predsednikom Andresom Manuelom Lopezom Obradorom, Meksiko je poslao sve veći obim goriva u naciju kojom upravljaju komunisti, prema podacima o praćenju plovila Refinitiv Eikon.
Kuba je takođe od novembra uvezla najmanje pet tereta iz Rusije, dugogodišnjeg dobavljača, kao i gorivo sa karipskih terminala i Evrope, pokazuju podaci.
Tanker u vlasništvu meksičke državne naftne kompanije Petroleos Mekicanos (Pemek), Bicentenario, od aprila se dva puta ispuštao u kubansku rafineriju u Havani, među rijetkima koji proizvode benzin na ostrvu, prema podacima Eikon-a i TankerTrackers.com.
Brod je viđen tek u nedelju kako polazi iz luke Havana.
Zaseban brod u nezavisnom vlasništvu, Fortunato pod zastavom Paname, takođe je dva puta posetio kubanske luke od januara sa meksičkog terminala Salina Kruz prevozeći tečni naftni gas (LPG), koji se obično koristi za kuvanje, pokazuju podaci.
Gorivo, iako nije dovoljno da zadovolji potražnju, moglo bi se pokazati kao spas za krizom pogođenu administraciju Migela Dijaz-Kanela, koja je nametnula racionalizaciju, što je izazvalo dane duge redove za gas, dizel i propan širom karipskog ostrva.
Lidija Rodrigez, komercijalni direktor kubanske državne naftne kompanije Cupet, ove nedelje je rekla lokalnim medijima da Kuba ima male zalihe dizela i benzina, a posebno niske zalihe sirove nafte koju njene rafinerije mogu da prerade.
„Pokušavamo da izbegnemo potpunu nestašicu goriva u zemlji“, rekla je ona, misleći na racionalizaciju.
Kubanska vlada saopštila je prošle nedelje da njeni tradicionalni dobavljači goriva nisu ispunili svoje obaveze. Zvaničnici za krizu krive i američke sankcije, koje komplikuju finansiranje i transport goriva na Kubu.
„Svesni smo da Kuba kupuje naftu od raznih zemalja, kako sankcionisanih tako i nesankcionisanih, za borbu protiv trenutne energetske krize na ostrvu“, rekao je portparol američkog Stejt departmenta za Rojters.
Čini se da ruske i meksičke isporuke delimično nadoknađuju nedovoljnu količinu gotovih goriva iz Venecuele i isporuke teže venecuelanske sirove nafte, koju je teže preraditi i proizvesti manje benzina, rekao je Horhe Pinjon sa Univerziteta Teksas u Ostinu.
Venecuelanska državna naftna kompanija PDVSA i ministarstvo nafte Pemek i meksičko ministarstvo spoljnih poslova nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Izvor Pemek-a, koji nije bio ovlašćen da govori javno i tražio je anonimnost, rekao je da je kompanija nedavno isporučila naftu Kubi, ne navodeći detalje.
Meksiko, koji je ranije isporučio naftu i drugu pomoć Kubi u vanrednim situacijama, prima lekare sa Kube i nedavno je potpisao ugovor o uvozu kubanskih sirovina za projekat vozova.
Venecuela je poslala sirovu robu tokom vikenda na ostrvo i planira da isporuči još nafte i benzina u narednim danima, prema rasporedu PDVSA.
Dok Kuba pokušava da pronađe nove izvore goriva, svakodnevni život postaje komplikovan.
Kubanski zvaničnici su u utorak rekli da će parada na Dan radnika 1. maja, koja je obeležje nacionalnog ponosa, biti „preformulisana“ zbog ograničenja goriva. Nekoliko univerziteta je takođe najavilo onlajn časove jer je gorivo za transport presušilo. Proizvodnja hrane i transport takođe počinju da trpe.
Kubanski zvaničnici kažu da pregovaraju sa stranim dobavljačima nafte, ali nisu dali detalje, zbog čega se neki stanovnici ostrva osećaju bespomoćno.
Na prepunoj autobuskoj stanici u utorak ujutro u Alamaru, samo 15 minuta istočno od Havane, Ruben Infante, 37-godišnji radnik duvana, rekao je da čeka čak tri sata dnevno – u oba pravca – na vožnju do obližnje prestonice.
„Pogledajte koliko je ljudi ovde, svi čekaju auto za Havanu“, rekao je Infante, napominjući da i dalje svaki dan kasni na posao. „I nema izbora, jer ako ne (radiš), ne jedeš.
