Retki metal terbijum je prvi put pronađen u atmosferi egzoplaneta. Istraživači sa Univerziteta Lund u Švedskoj takođe su razvili novu metodu za analizu egzoplaneta, što omogućava njihovo detaljnije proučavanje.
KELT-9 b je najtoplija egzoplaneta u galaksiji, koja kruži oko svoje udaljene zvezde oko 670 svetlosnih godina od Zemlje. Nebesko telo, sa prosečnom temperaturom od neverovatnih 4.000 stepeni Celzijusa, od svog otkrića 2016. godine uzbudilo je svetske astronome. Nova studija, prihvaćena za objavljivanje u časopisu Astronomi & Astrophisics, otkriva otkrića o atmosferi.
„Razvili smo novi metod koji omogućava dobijanje detaljnijih informacija. Koristeći ovo, otkrili smo sedam elemenata, uključujući retku supstancu terbijum, koja nikada ranije nije pronađena u atmosferi bilo koje egzoplanete“, kaže dr Nikolas Borsato. D. student astrofizike na Univerzitetu u Lundu.
Terbijum je redak zemni metal koji spada u lantanoide tzv. Supstancu je 1843. otkrio švedski hemičar Karl Gustaf Mosander u rudniku Iterbi u stokholmskom arhipelagu. Supstanca je veoma retka u prirodi, a 99% svetske proizvodnje terbijuma danas se odvija u rudarskom okrugu Bajan Obo u Unutrašnjoj Mongoliji.
„Pronalaženje terbijuma u atmosferi egzoplanete je veoma iznenađujuće“, kaže Nikolas Borsato.
Većinu egzoplaneta otkrivaju astronomi koji mere koliko sjajne zvezde sijaju. Kada egzoplaneta prođe ispred svoje zvezde, sjaj zvezde se smanjuje. Zahvaljujući njihovoj naprednoj metodi merenja, istraživači su uspeli da filtriraju dominantne signale u atmosferi KELT-9 b. Ovo otvara mogućnost saznanja više o atmosferama drugih egzoplaneta.
„Učenje više o težim elementima pomaže nam, između ostalog, da odredimo starost egzoplaneta i kako su nastale“, objašnjava Nikolas Borsato.
Egzoplanete, ili ekstrasolarne planete, su planete koje se nalaze u drugim solarnim sistemima osim našeg. Prvo potvrđeno otkriće napravljeno je 1992. godine, egzoplaneta koja kruži oko neutronske zvezde. Tri godine kasnije otkrivena je prva egzoplaneta sa zvezdom nalik suncu. Od tada je zabeleženo preko 5.000 egzoplaneta. Postojanje egzoplaneta često postavlja pitanja o mogućnosti života negde drugde u univerzumu.
„Otkrivanje teških elemenata u atmosferama ultra-vrućih egzoplaneta je još jedan korak ka učenju kako atmosfere planeta funkcionišu. Što bolje upoznajemo ove planete, veće su šanse da pronađemo Zemlju 2.0 u budućnosti“, zaključuje Nikolas Borsato .
