Najprodavanija knjiga Endija Vira iz 2011. „Marsovac” prikazuje napore botaničara Marka Votnija da uzgaja hranu na Marsu nakon što se tamo zaglavio. Dok su Votnijevi početni napori usredsređeni na uzgoj krompira, novo istraživanje koje je na 54. konferenciji o lunarnoj i planetarnoj nauci predstavio tim interdisciplinarnih istraživača sugeriše da budući marsovski botaničari kao što je Votni možda imaju bolju opciju: uzgoj pirinča.
Kao što je navedeno u sažetku tima, „Pirinač može da raste i preživi u Marsovskom regolitu sa izazovima koji se mogu prevazići kroz kontrolu gena povezanih sa stresom“, jedan od najvećih izazova za uzgoj hrane na Marsu je prisustvo perhloratnih soli, koje imaju otkriveni u zemljištu planete i generalno se smatraju toksičnim za biljke.
Tim je bio u mogućnosti da simulira Marsovsko tlo koristeći zemlju bogatu bazaltom iskopanom iz pustinje Mojave, nazvanu Mojave Mars Simulant, ili MMS, koju su razvili naučnici iz NASA-e i Laboratorije za mlazni pogon.
Timovi su potom uzgajali tri vrste pirinča, uključujući jednu divlji tip i dve genetski uređene linije sa genetskim mutacijama koje im omogućavaju da bolje reaguju na stres, kao što su suša, gladovanje šećera ili slanost. Ove sorte su gajene u MMS-u, kao i obična mešavina u saksiji i hibrid ova dva. Iako su biljke mogle da rastu u simulantu Marsa, one nisu bile toliko razvijene kao one koje su uzgajane u tlu za saksije i mešavini hibrida. Zamena samo četvrtine Marsovog simulanta zemljom za saksije rezultirala je poboljšanim razvojem.
Tim je takođe eksperimentisao sa količinom perhlorata u zemljištu, otkrivši da je 3 grama po kilogramu prag preko kojeg ništa neće rasti, dok mutantni sojevi i dalje mogu da se ukorene u 1 gram po kilogramu.
Njihova otkrića sugerišu da bi mogao postojati način da genetski modifikovani pirinač nađe kupovinu u marsovskom tlu.
Sledeći koraci će uključiti eksperimentisanje sa novijim simulantom tla na Marsu pod nazivom Mars Global Simulant, kao i sa drugim sojevima pirinča koji imaju povećanu toleranciju na veće koncentracije soli. Važan deo istraživanja biće utvrđivanje do kog stepena perhlorat može da ulazi u biljku iz zemlje. Dalje niz put, istraživači bi želeli da uvedu pirinač u zatvorenu komoru staništa i da je stave u komoru za simulaciju Marsa koja replicira temperaturu i atmosferu planete.
Bez obzira da li ljudi ikada kolonizuju Mars, istraživanje tima moglo bi imati primenu ovde na Zemlji. Drugi autor sažetka, Abhilash Ramachandran, postdoktorski saradnik u Arkanzas Centru za svemir i planetarne nauke, primetio je da je razgovarao sa australijskim istraživačem iz oblasti gde je tlo imalo visok salinitet, i da je njihov rad video kao potencijalni način. da tamo uzgajaju hranu. Dodao je: „Mogli bismo da koristimo Zemlju kao zemaljski analog pre nego što seme ikada bude poslato na Mars.
Prvi autor sažetka, Piter Džejms Gan, student doktorskih studija ćelijske i molekularne biologije, rekao je da je projekat počeo kada se sastao sa Ramachandranom na kafi u studentskoj uniji. „Bio je nov ovde na univerzitetu i podelili smo stvari koje smo radili u našim laboratorijama. Pošto on radi na planetarnoj nauci, a ja sam specijalizovan za ćelijsku i molekularnu biologiju, odlučili smo da isprobamo biljke.“
Njima su se pridružili koautori Iheni Dviningsih, postdoktorski saradnik u biljnim naukama; Dominic Dharvadker, student osnovnih studija na Honors College-u; i Vibha Srivastava, profesorka na Odseku za nauke o usevu, zemljištu i životnoj sredini.
