Antiolimpijski kolektiv ima za cilj da poremeti Igre u Parizu sledeće godine regrutovanjem lažnih volontera.
Sakaž 2024, što se prevodi kao Destrukcija 2024, već je izazvao pažnju na društvenim mrežama svojim planom „lažnih volontera“, rekavši da treba da oni treba da budu plaćeni za svoj rad.
„Volontiranje bi trebalo da bude za opšte dobro, a to nije slučaj sa Olimpijskim igrama – ono nema dobrotvorne ciljeve“, rekao je Rojtersu član Sakaž 2024, Artur, koji je odbio da kaže svoje ime.
Ovaj 25-godišnjak, aktivista za zaštitu životne sredine koji živi u Sen Deniju, gde će biti organizovana većina Igara, planira da se povuče u poslednjem trenutku ili da pokuša da poremeti Igre iznutra ako bude izabran da bude volonter.
Sakaž i drugi kritičari Olimpijskih igara u Parizu kažu da će ovaj događaj negativno uticati na životnu sredinu i koristiti velikim preduzećima i elitama, a ne lokalnim stanovništvom.
Organizatori Paris 2024 nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar, ali su ranije rekli da će organizovati „popularne i spektakularne igre“ koje će privući milione posetilaca.
Organizatori Olimpijade planiraju da regrutuju 45.000 volontera. Oni su rekli da je volontiranje – takođe široko korišćeno na prethodnim igrama – prilika za učešće na Olimpijadi. Rok za prijavu je 3. maj.
Pariski organizatori rekli su da će odvojiti vreme da osiguraju „iskrenost“ kandidata i da će volonteri imati bezbednosne provere. Od kandidata se traži da pokažu svoju motivaciju i iskustvo, a biće i intervjua za neke pozicije.
Volonteri će dobiti uniforme, besplatno putovanje i vaučere za obrok.
Do Igara je više od godinu dana i sada nije sigurno da li će aktivisti moći da okupe dovoljan broj angažovanih lažnih volontera da bi poremetili događaj.
Međutim, njihov plan odražava široko rasprostranjeno nezadovoljstvo u Francuskoj, uz ogromne proteste zbog zakona o povećanju starosne granice za penzionisanje i heštegove koji povezuju protivljenje reformi i Olimpijadi.
Sakaž ne objavljuje brojeve prijavljenih koji će biti potencijalni ometači dešavanja na Olimpijskim igrama, ali se zna da je došlo do porasta interesovanja nakon što je predsednik Emanuel Makron progurao zakon o penzijama bez konačnog glasanja u parlamentu.
Jan, radnik biblioteke u svojim 50-im, rekao je da je naišao na tu ideju na Tviteru nakon što je presuda Ustavnog saveta Francuske dala zeleno svetlo zakonu.
On je štrajkovao i protestovao protiv zakona o penzijama i rekao da je lažni volonterski plan „zabavan i konstruktivan“ način da se protesti nastave i, u isto vreme, da se suprotstave Igrama i njihovom uticaju.
Ovo ne bi bio prvi put da aktivisti koriste Olimpijske igre za unapređenje svojih ciljeva, rekao je Jules Boikoff, politikolog sa Univerziteta Oregon.
„Novac potrošen na Olimpijadu ne troši se na osnovne potrebe kao što su stanovanje, obrazovanje, zdravstvena zaštita i penzije. Igre su meta visokog profila za gnev aktivista,“ rekao je on.
