Duhovni prioriteti pape Franje biće izloženi tokom ovonedeljnog putovanja u Mađarsku, gde će populistička vlada nastojati da umanji svoje različite stavove o pitanjima kao što su imigracija i prava manjina, dok se umesto toga fokusira na tačke u kojima će usklađuje se sa pontifikom, izveštava AP.
Franja će se na trodnevnom izletu koji počinje u petak sastati sa decom sa invaliditetom, izbeglicama i onima koji žive u siromaštvu. Takođe će imati audijenciju kod predsednika Mađarske i njenog nacionalističkog premijera Viktora Orbana.
Poseta će biti politička blagodat za Orbana, čiji su sporni stavovi o migraciji, ratu u Ukrajini i LGBTK+ pravima u oštroj suprotnosti sa Francisovim stavovima o uključivanju i prihvatanju marginalizovanih i podršci Ukrajini tokom ruskog rata.
Ipak, kardinal mađarske Rimokatoličke crkve Peter Erdo, kao i drugi članovi katoličke zajednice, očekuju da će papina poseta biti proslava hrišćanskog jedinstva i da razlike u mišljenjima neće igrati centralnu ulogu.
„Kada je papska misa na koju dolaze biskupi i sveštenici iz različitih zemalja u velikom broju, postoji osećaj da je cela crkva prisutna“, rekao je Erdo u intervjuu za Asošijeted pres. „On nam dolazi u pastoralnu posetu posebno iz ljubavi i pažnje prema mađarskoj katoličkoj zajednici i mađarskom narodu… i mislim da je ovo velika radost.
Govoreći nakon Uskršnje mise koju je Erdo služio u Budimpešti, Eržebet Markus, vernica iz glavnog grada, rekla je da je Franjo proveo tri puna dana u zemlji „veoma značajno“ za mađarske hrišćane i za Mađarsku uopšte.
„Mislim da to što on provodi toliko vremena ovde predstavlja priznanje za nas i za zemlju“, rekla je ona.
Franja takođe treba da poseti članove mađarskog naučnog i kulturnog sektora. Poslednjeg dana planira da predsedava nedeljnom misom na trgu u centru Budimpešte.
Ali rat u Ukrajini će biti veliki dok se on sretne sa nekim od 35.000 ukrajinskih izbeglica koje su ostale u Mađarskoj nakon što je 2,5 miliona pobeglo preko istočnih granica zemlje početkom ruske invazije.
Njegovo putovanje je Fransisa najbliže sukobu u Ukrajini. Njegov itinerar uključuje zaustavljanje u grkokatoličkoj crkvi koja brine o izbeglicama. Grkokatolička crkva je jedna od katoličkih crkava istočnog obreda koja priznaje papsku vlast.
Zaustavljanje je znak Kijevu, koji je molio za papsku posetu solidarnosti još od invazije Rusije, i sa strane posmatra kako Franjo posećuje susednu Mađarsku po drugi put u isto toliko godina.
„Bićemo samo nekoliko stotina kilometara od granice sa Ukrajinom“, rekao je novinarima portparol Vatikana Mateo Bruni. „Svakako možemo očekivati reči o njegovom bolu zbog ovog sukoba i potrazi za mirom.
Franjo podržava tešku situaciju Ukrajine nakon ruske invazije – upoređujući to sa genocidom nad Ukrajinacima iz 1930-ih za koji je kriv sovjetski lider Josif Staljin. Orban je, u međuvremenu, bio mlak u svojoj podršci istočnom susedu Mađarske, odbijajući da Kijevu snabdeva oružjem i preteći da će uložiti veto na sankcije Evropske unije Moskvi.
Ipak, Orban je svoje viđenje rata ocenio kao da je u skladu sa Vatikanom, rekavši tokom govora u februaru da su njegova vlada i papstvo jedine sile u Evropi koje se zalažu za mir u Ukrajini.
Andraš Mate-Tot, teolog i proučavalac religija na Univerzitetu u Segedinu u Mađarskoj, rekao je da, iako se činilo da su stavovi pape i mađarske vlade o izbeglicama u prošlosti bili „dijametralno suprotni“, nije bilo toliko razmak između njih na rat.
„Po pitanju ruskog okupacionog rata u Ukrajini, izgleda da nema takve dijametralne razlike jer papa poziva na mir, a mađarska vlada na mir“, rekao je Mate-Tot.
Mađarski ambasador pri Svetoj stolici Eduard Habzburg priznao je da je zemlja ostala veoma zavisna od ruske energije 14 meseci nakon rata, ali je rekao da veruje da Orban i Franja imaju isto mišljenje kada je u pitanju sukob.
„Orban i papa su, obojica vrlo jasno u poslednjih mesec dana, nekoliko puta tražili hitan prekid vatre i mirovne pregovore“, rekao je Habsburg.
Franjo je već izrazio zahvalnost za dobrodošlicu koju je Mađarska pokazala ukrajinskim izbeglicama. Tokom sastanka sa Orbanom u Vatikanu 2022. godine, Franjo je premijeru dao medaljon Svetog Martina i rekao da ga je izabrao posebno da bi odao počast mađarskom prijemu ljudi koji beže od rata.
Takvo uvažavanje nije nužno bilo vidljivo kada je Franja posetio Budimpeštu 2021. godine u sedmočasovnoj poseti kako bi zatvorio Evharistijski kongres. Franjo nije ostao da poseti Mađarsku, što su neki posmatrači shvatili kao prezir koji je trebalo da odrazi njegovo protivljenje Orbanovoj čvrstoj liniji po pitanju migracija.
U obraćanju na njegovom nedeljnom podnevnom blagoslovu iz njegovog studija koji gleda na Trg Svetog Petra u Vatikanu, Franja se osvrnuo na svoje predstojeće putovanje u Mađarsku, dotičući se i rata i migracija kao tema koje će igrati značajnu ulogu tokom njegove posete.
„Biće to prilika da ponovo zagrlim crkvu i meni tako drag narod. Biće to i putovanje u centar Evrope, nad kojim i dalje duvaju ledeni vetrovi rata, dok pokreti tolikog broja ljudi stavljaju na dnevni red hitna humanitarna pitanja“, rekao je Franjo.
„Ne zaboravimo našu ukrajinsku braću i sestre koji su još uvek pogođeni ovim ratom“, rekao je pontifik.
Ipak, uprkos teškoj pozadini političkih trvenja i oružanog sukoba, Franjo će svoje putovanje iskoristiti za posete potlačenima po kojima je dobro poznat.
U subotu će se sastati sa pacijentima u Domu za slepe blaženog Laslo Batjani-Stratman, ustanovi za obrazovanje i sveobuhvatnu negu dece sa smetnjama u vidu i motoričkom razvoju.
Direktor instituta Đorđe Inotaj rekao je da papin itinerar u Mađarskoj ukazuje na njegovu posvećenost najugroženijim slojevima društva.
„Očigledno je za sebe odredio program i put koji govori o tome da se oseća povezan sa najočajnijima, najsiromašnijim i onima koji se bore sa nekom vrstom bolesti i povreda, i to je pokazao nebrojeno puta tokom poslednje decenije“, rekao je Inotai. .
